Voćno lozni rasadnik "ARGUS"

Na ovim stranicama je opisan program zaštite voća u svim fazama razvoja.

   Ovaj kalendar zaštite ne znači da je svake godine neophodno obaviti sva navedena tretiranja. On samo ukazuje na to u kojoj se fazi neki problem može javiti i šta mi preporučujemo da se problem efikasno reši. Naravno tretiranja možete obaviti i drugim preparatima za određenu zaštitu. Takođe, napominjemo da iste sistemične fungicide ne treba koristiti više od 3 puta na istoj parceli u toku jedne vegetacije.
   Napomena: Svake godine proizvode se novi i uspešniji preparati za zaštitu koje možete zameniti navedenim.

Voćne sadnice: Šljiva, Kajsija, Breskva, Nektarina, Trešnja, Višnja, Kruška, Jabuka, Lešnik, Orah........Lozni kalem: Kardinal, Afusalim, Gročanka, Muskat hamburg, Muskat italija, Plovdina, Tamnjanika, Prokupac, Vranac, Crni Burgundac, Rajski Rizling, Rkacitel

Temperature iznad +5 C omogućava prskanje. Posle berbe, u okviru jesenjih radova u voćnjaku, počinje priprema voćnjaka za narednu sezonu. Samo oni koji se blagovremeno pripreme mogu u sledećoj vegetaciji očekivati zadovoljavajući prinos i kvalitet plodova. Kada se radi o higijeni voćnjaka, uklanjaju se osušena stabala, suve i polomljene grane, truli plodovi, i drugi biljni ostaci koji su česti izvori zaraze za narednu godinu. Bitna mera zaštite u voćnjaku tokom jeseni jeste jesenje "plavo prskanje" voćaka. Ovom merom zaštite suzbijaju se mnoge bolesti na voćkma, a neke se jedino tim tretiranjem mogu uspešno kontrolisati. Šta karakteriše jesenje plavo prskanje? - Tretiranje se izvodi ujesen, neposredno posle opadanja lišća, obično posle prvog mraza, kupanjem svih delova voćke fungicidima na bazi bakarnih jedinjenja. - Fungicidi na bazi bakra imaju najširi spektar delovanja na patogene uključujući i bakterije ali se kod većine voćnih vrsta mogu upotrebljavati samo u fazi mirovanja zbog izrazite fitototoksije na zelene delove u periodu vegetacije. Patogeni prezimljavaju u krošnji vocaka pa ujesen i u toku zime ukoliko su zime blage, mogu dospeti na osetljive delove voćke i ostvariti njihovu zarazu. Zato plavim prskanjem, pravovremeno, pre ostvarivanja infekcije, uništavamo patogene na mestima njihovog prezimljavanja. -Propušteno plavo prskanje, kod koštičavog voca se ne može u potpunosti nadoknaditi kasnijim prskanjima ili drugim merama. Značaj plavog prskanja se najviše ogleda u uspešnom suzbijanju prouzrokovača bolesti kovrdžavosti lišća breskve i nektarine, gde je uloga plavog prskanja 90% - Kovrdžavost je jedna od najznacajnijih bolesti breskve i nektarine u našoj zemlji. Parazitna gjivica zimu provede na kori i pupoljcima, a tokom perioda vlažnog vremena spore se prenose do razmaknutih ljuspica pupoljka prouzrokujuci infekciju. Bolest može naneti velike štete, kao što su propadanje zaraženog lišca, plodova i smanjenje rodnosti u narednoj godini. Iznurene vocke su podložne izmrzavanju i napadu drugih patogena. Ova bolest je, pored ostalog, uzrok kratkog životnog veka breskve i nektarine. Blagovremeno obavljanje jesenjeg plavog prskanja voca obezbeduje uspešniju i bolju zaštitu i zdravije zasade u sledecoj vegetaciji.
Do zaraze dolazi u jesen, u vrijeme opadanja lišća kroz lisne ožiljke i u proleće u vreme cvetanja. Obzirom na vreme zaraze, najvažnije je izvršiti tretiranje u početku opadanja lišća fungicidima na bazi bakra. Smatra se da je bakterijski rak najopasnija bolest koštičavog voća jer nema dovoljno efikasnih mera zaštite kad bolest zahvati zasad, a ponekad može doći i do potpunog sušenja vocnjaka. Stoga je potrebna redovna preventivna zaštita bakarnim prepartima u jesen i na prolece u višoj koncentraciji koja je predvidena za prskanje u periodu mirovanja. Zaštitom košticavog voca u jesenjem periodu suzbijaju se i gljive prouzrokovaci bolesti košticavog voca kao Stigmina carpophilla, Monilia laxa, Polistigma rubrum i sl. Šupljikavost lista košticavog voca bolest je lako prepoznatljivih znakova na lišcu u vidu sitnih okruglastih pega koje nekrotiziraju i s vremenom ispadaju s lista te on postaje šupljikav. Kod jabucastih vocnih vrsta takode postoji potreba za jesenjim plavim prskanjem. Od bakterijskih oboljenja najznacajnija je bakterijska plamenjaca Erwinia amylovora. To je i najopasnija bolest jabuke i kruške. Stabla napadnuta ovim oboljenjem se prepoznaju i u ovom periodu po osušenim granama povijenim u obliku pastirskog štapa sa kojih ne spada list. Ukoliko je vršeno uklanjanje obolelih grana, a zaraza se proširila dalje, na tim granama ne opada lišce, vec ostaje na njima osušeno. Bakterijski rak kruške može uzrokovati i bakterija Pseudomonas syringe pv. syringe. Znakovi bolesti su rak kore, nekroza pupoljaka i sušenje cvetova, pa se lako mogu zameniti s infekcijom od E. amylovora. Osim toga pojava rak rana na kori grana i debla iz kojih tokom vegetacije curi eksudat a u ovom periodu su pokrivene crnom cadavom prevlakom je znak pojave ovog oboljenja u vocnjaku. Rane se s vremenom povecavaju, a kad obuhvate celu granu dolazi do njenog sušenja ili sušenja citavih stabala. Rak kore jabuke i kruške može nastati i kao posledica infekcije gljivom Nectria galligena. Pored ovog parazita javlja se i tzv. crni rak grancica ciji je prouzrokovac gljiva Sphaeropsis malorum. Do zaraze dolazi kroz razna mehanicka oštecenja na vocki (rez, grad i sl.). Sve grane sa znakovima bolesti potrebno je orezati, a nakon toga je potrebno tretiranje bakarnim preparatima radi dezinfekcije rana nastalih rezidbom. Jesenjim plavim prskanjem bakarnim preparatima se postiže dezinfekcija vocnih stabala od prezimljujuceg inokuluma velikog broja bakterijskih i gljivicnih oboljenja.Primena bakrenih fungicida u jesenjem periodu preporucuje se i za neke druge vrste voca kod kojih se javljaju bakterioze kao npr. bakterijska pegavost na orahu ili bakterijska palež i bakterijski rak na lesci. Za primenu u ovom periodu preporucuju se sledeci preparati: Cuproxat, Funguran Kuprablau, Bakarni oksihlorid 50, Kupragrin i sl. u koncentracijama predvidenim za tretiranje u vreme mirovanja vegetacije.

Plavo prskanje
aaaaaaaaaaaaiii