Voćno lozni rasadnik "ARGUS"
Trešnja
Trešnja se odlikuje snažnim korenom i sržnom žilom koja ide dosta u dubinu. Otporna je na niske temperature, pa se može gajiti i u hladnijim oblastima i većoj nadmorskoj visini. Nije probirač zemljišta mada joj najviše odgovaraju lake peskovite ilovače, kao i umereno krečna zemljišta umerene vlažnosti i sa mnogo sunčeve svetlosti. Najpoznatije štetocine su: trešnjina muva, višnjin surlaš, gubar, žilogriz, dudovac, mrazovac, lisne vaši, potkornjaci itd. Najpoznatije bolesti trešnje su: resetavost ili rupičavost lišca, monilija-palež cvetova i grančica, pegavost lišca, trulež plodova, antraknoza, itd.
Trešnja se uglavnom kalemi na sejancu divlje trešnje i na magrivi. Divlja trešnja je dobra podloga za sve sorte dok se magrivi često prepisuje nedovoljana afinitet sa nekim sortama rskavicama, mada je otpornija na viroze. Trešnja kalemljene na magrivi kraćeg je veka nego kalem na sejancu d. trešnje. Postoje i vegetativne podloge manje bujnosti od sejanca d.trešnje koje su se dobro pokazale kao sto je podloga "kolt" .
RASTOJANJE PRI SAĐENJU
Oblik krune Podloga Razmak
____________________________________________
Piramida.........................sej.d.trešnje............8m x 6m
Piramida.........................magriva..................6m x 5,5m ili 7m x 6,5m
Neke sorte trešanja i njihove osobine:
PRIMAVERA (ITALIJA) B.Z.H. Pold srednje krupnoce, prosečne mase oko 4,5g. Okruglasto srcastog oblika pokožica ploda purpurno crvene boje. Meso je tamno crvene boje, sočno, slatkonakiselo, aromatično, obojenog soka. Vreme zrenja je od 5 do 20 maja. Stablo je srednje bujno, otporno na mraz, sušu, gljivična oboljenja. Zbog ranog zrenja izbegava crvljivost. Sazreva pre aktiviranja štetočina čime izbegava crvljivost trešnjine ose. U kišnom periodu zreli plodovi pucaju, cenjena i tražena sorta. Samo besplodna, oprašuju je: Tržisna (đurdjevka),Lionska rana i Seneka.
STELA ( KANADA ) Plod krupan, prosečne maseoko 7g, srcastog oblika, purpurno crvene pokožice. Meso čvrsto, rskavičavo, sočno, finog ukusa i arome. Sazreva polovinom VI. Stablo srednje bujno i razgranato. U kišnim danima plodovi pucaju i trule. Trešnjina osa izaziva crvljivost. Odlična stona sorta koja rano prorodi i redovno i obilno rađa. Jedna od retkih sorti trešanja koja je samoplooplodna, pa joj ne treba oprašivac. Dobar je oprašivac, preporučuje se.
VAN Potice iz Kanade. Plod vrlo krupan, mase oko 7,5g. okruglasto srcast, pokozicatamno crvena. Meso rskavicavo,slatkonakiselo, veoma aromaticno pogodno za raznovrsnu preradu. Sazreva u prvoj polovini juna. Stablo je srednje bujnosti. Plodovi u kisnom periodu ponekad trule ( monilija ). Rano prorodi i odlicno radja svake godine. Samobesplodna je dobro je oprasuju: Lambert, Sju, Bing. Cenjena sorta.
CRNI TATARIN (B.Z.H.)
Plod srednje krupnoce, Mase oko 4,3g.izduzenog srcastog oblika, boje izrazito tamnocrvene i privlacnog izgleda. Meso tamno crveno polucvrsto,socno i ukusno, intenzivno obojenog soka. Sazreva krajem maja. Stablo srednje bujno i otporno.Male osetljivosti na gljivicna oboljenja, otporna na mraz i susu, ne crvlja. Obilno i redovno radja. Samobesplodna je, oprasuju je: Lionska rana, Primavera.
HEDELFINGEROVA (u narodu zvana herc)
Potice iz Nemacke.Plod je krupan, mase7,5g. izduzenog srcastog oblika, pokozica sjajna, tamno crvene boje. Meso tamno crveno, slatko nakiselo, cvrsto, rskavicavo, odlicna za jelo. Sazreva u drugoj polovini juna. Stablo bujno robusno i zdravo. Otporna na mraz i susu. Napada je tresnjina muva zbog cega crvlja. Kod nas se sve vise gaji zbog rodnosti,kvaliteta plodova i otpornosti. Samobesplodna je a oprasuju je: Van, Sju,Lambert. U20 godini moze dati prinos preko 250kg po stablu.
LAMBERT
Plod vrlo krupan mase preko 8g.srcastog oblika,pokozica tamno crvene boje. Meso cvrsto,socno, slatkonakiselo, rskavicasto i aromaticno. Sok obojen. Dobra za jelo. Sazreva krajem VI. Stablo srednje bujno do bujno. Stablo otporno na mraz, susu, malo je osetljivo na resetavost lisca, plodovi crvljaju. Odlicna za razlicite vidove industrijske prerade. Ima dobru rodnost, samobesplodna je. Dobro je oprasuju: Van, Sju, Hedelfingenskai germezdofka. Preporucuje se.
VIPAVKA
Potice iz Slovenije. Plod je krupan, prosecne mase oko 5,2g. pokozica sarena,zuta sa svetlocrvenim pramenovima slicno sorti sju. Meso socno, aromaticno i ukusno. Sazreva pocetkom VII meseca. Stablo je bujno i robusno. Stablo je otporno na mrazeve i na susu, plodovi pod napadom tresnjine muve crvljaju. Ima kvalitetne i atraktivne plodove. Rano prorodi i obilno radja.
SJU
Potice iz Kanade. Plod krupan do vrlo krupan, mase oko7,8g. izduzenog srcastog oblika. Pokozica sarena zuto crvene boje. Meso polu rskavo socno, ukusno. Sazreva polovinom juna. Stablo srednje bujno do bujno otporno na susu, plodovi crvljaju sto se moze spreciti prskanjem. Cenjena je zbog krupnih i atraktivnih plodova. Pogodna je za raznovrsnu industrijsku preradu. Vrlo je rodna. Samobesplodna je, dobar oprasivac za nju je Van.
DROGANOVA ZUTA
Potice iz Nemacke. Plod je krupan, mase oko5-6g. okruglastosrcastog oblika. Pokozica cilibarno zute boje. Meso cvrsto socno, pomalo gorko odvaja se od kostice i nema izrazitu aromu. kostica veoma mala. Vreme zrenja POcetak VII meseca. Stablo srednje bujno do bujno. Ako je u zrenju kisni period dolazi do pucanja plodova. Napada je tresnjina muva. Dobra je za industrijsku stablo otporno. Vrlo je rodna. Samobesplodna, oprasuju je: Lambert, Hedelfingenska, Germerzdofska.
IMPERATOR FRANCUSKE
Potice iz francuske. Plod okruglasto srcastog oblika pokozica sedefasto zuta sa svetlim crvenilom (sarena). Meso zuckasto, cvrsto, slatkonakiselo, socno i prijatne arome. Odlicna za jelo kompote i ostalu preradu. Vreme zrenja Druga polovina VI. Stablo srednje bujno do bujno. Otporna na susu, srednje osetljiva na moniliju i tresnjinu muvu. Preporucuje se zbog atraktivnih sarenih plodova i zbog velike rodnosti. Pogodna za industrijsku preradu. Samobesplodna je, dobro je oprasuju Sju i hedelfingenska.
LIONSKA RANA DOKTORKA ( B.Z.H.)
Plod krupan mase oko 5g. zatupastosrcast, pokozica tanka sjajna,tamnocrvena. Meso cvrsto, socno, tamnocrveno, slatkonakiselo, ukusno i raromaticno. Sazreva u trecoj dekadi maja. Stablo srednje bujno do bujno, krosnja pandulasta. Delimicno osetljiva na gljivicna oboljenja, ne crvlja, plodovi redje pucaju izuzev u kisnim godinama. Veoma rasirena u Podunavlju. Rano prorodi i redovno i obilno radja. Samobesplodna je,oprasuju je Van i kasinova rana.
SUNBURST
Potice iz Kanade a ukrstena je od sorti Van i Stela. Stablo je slabo do srednje bujno, široke piramidalne krune. Samooplodna je. Rano prorodi i odlicno radja svake godine. Plod je vrlo krupan, cak i do 11g.loptast, pokožica je sjajne purpurno crvene boje do tamne. Meso je čvrsto, slatko i kvalitetno,takodje crvene boje. Sazreva sredinom juna. Odlicna sorta tresnje, preporucuje se za gajenje zbog kvalitetnih plodova i rodnosti.
KOMPAKT STELA
Potice iz Kanade. Plod vrlo krupan,mase oko 8,4g.pokozica purpurno crvene boje,meso srednje
cvrstine, ukusno, socno, slatkonakiselo. Sazreva polovinom juna. Stablo manje bujnosti patuljasto krzljavog rasta. Ako u zrenju nastupi kisni period moze doci do pucanja plodova i trulezi. Dobijena je od Stele. Dobar je oprasivac za druge sorte. Jedna je od retkih sorti tresanja koja je samooplodna. Dobrog je kvaliteta plodova i rodnosti.
GERMERZDOFSKA ( NEMAČKA ) Plod veoma krupan mase od 7-11 g. srcastog oblika. Pokožica je elastična, nežna, boje tamnocrvene koja u zrelosti prelazi u skoro crnu. Meso čvrsto, sočno, rskavo i obojenog soka. Zri polovinom VI meseca. Stablo vrlo bujno, uspravnih grana piramidalne krune. List osetljiv na rupičavost, cvet na mraz i vetar, plodovi pucaju u zrenju i crvljaju. Ima dosta sličnosti sa Hedelfingenskom. Osetljiva je na tople vetrove u cvetanju. Ima veoma kvalitetne plodove i dobr rodnost. Samobesplodna je, oprašuje je Lambert.
BURLATOVA RANA B.Z.H. Plodovi krupni okruglasto srcastog oblika, čvrsti, sočni, slatkonakiseli, naizgled privlačni. Vreme zrenja druga polovina maja. Stablo je srednje bujnosti otporno na mraz sušu, ranim zrenjem izbegava crvljivost. Rano prorodi i radja redovno i obilno, cenjena zbog atraktivnih plodova, koji se lako unovčavaju. Kao kod većine trešanja treba joj oprašivac i to: Lionska rana i Van
TRZIŠNA RANA ( NEMAČKA ) B.Z.H.
Plodovi srednje krupni mase oko 3g. srcastog oblika tanke i sjajne pokožice crvene boje prekrivene mestimično svetlim i tamnim tačkicama. Meso tamnocrveno, sočno, nakiselo obojen sok. Sazreva od 5. do 20. maja. Stablo srenje bujno otporno na mraz, sušu i moniliju, ranim zrenjem izbegava crvljivost. Kod nas cenjena i dosta se gaji, rano prorodi i redovno rađja, u kišnoj godini ne pucaju. Samobesplodna je, oprašuje je primavera. Zbog više dobrih osobina preporučuje se.
