Aronija

Sadnice aronije
HIT CENE!

Pogledajte našu sepcijalizovanu stranicu

AKCIJA
Voćne sadnice: Šljiva, Kajsija, Breskva, Nektarina, Trešnja, Višnja, Kruška, Jabuka, Lešnik, Orah........Lozni kalem: Kardinal, Afusalim, Gročanka, Muskat hamburg, Muskat italija, Plovdina, Tamnjanika, Prokupac, Vranac, Crni Burgundac, Rajski Rizling, Rkacitel

Voćno lozni rasadnik "ARGUS"

Vinova loza

KARMEN
Stona sorta
Poreklo
Stvorena je ukrštanjem Kardinala i Moldove. Priznata je 2003. godine. Autori su P. Cindrić i Nada Korać.
Opis
Vrlo bujna sorta. List je veliki, trodelan, tamnozelen. Grozd je vrlo sličan grozdu Moldove. Krupan, rastresit, sa vrlo privlačnim, krupnim, jajastim, tamnoplavim bobicama. Pulpa je čvrsta, hrskava, a ukus grožđa neutralan.
Proizvodne osobine
Redovno i obilno rađa. Sazreva u avgustu, nekoliko dana posle Kardinala. Srednje je otporna na Oidium, a osetljiva na peronosporu. Po otpornosti na botritis slična je Kardinalu. Ako u vreme sazrevanja grožđa pada kiša, postoji opasnost od pucanja bobice kružno oko peteljčice i razvoja botritisa na tom mestu. Slabe je otpornosti na niske temperature.
Opšta ocena
Komercijalna stona sorta, privlačnog izgleda grozda i bobice i velike rodnosti. Daje veliki procenat tržišno vrednog stonog grožđa. Dobro se transportuje i dugo čuva u hladnjači. Uveliko se proširila u proizvodnim zasadima u Srbiji.

Kardinal

KARDINAL
Nastala u S.A.D ukrstanjem Flame tokai i Ribier.List srednje velik, trodelan ili petodelan. Pocinje sa vegetacijom u prvoj polovini aprila. Stona sorta grozdja.Sazreva polovinom avgusta,pocetak zrenja odtupa u zavisnosti od godine. Grozdovi su krupni od 500-700g. cilindricnog oblika razvijeni su i racvasti. Zrna su vrlo krupna, crvenoljubicaste u punom zrenju do tamno plave boje. Meso je tvrdo,dobrog ukusa uz blagu aromu. odlicna rana sorta.

Viktorija

VIKTORIJA
Bela stona sorta grozdja.Nastala je u Rumuniji.Sazreva od 10 do 15 dana posle Kardinala. Vegetacija joj kasnije krece takodje i cvetanje. Spada u bujne sorte. Novija je sorta nastala ukrstanjem Kardinala i Afusa. Listovi krupni petodelni. Grozdovi vrlo Krupni od 700-900g. racvasti i izduzeni. Zrna su krupna,takodje izduzena i lepo rasporedjena. Meso je srednje hrskavo i odlicnog ukusa. Preporucuje se zbog obilne rodnosti i otpornosti na transport.

Muskat hamburg

MUSKAT HAMBURG
Crna stona sorta. Sazreva u drugoj ili trecoj dekadi avgusta. Potice iz Engleske. List srednje velicine, duguljast petodelan sa dubokim  brazdama ,zatvoreno zelene boje. Vrhovi mladica su svetlo ruzicaste boje. Krece sa vegetacijom u prvoj ili drugoj dekadi aprila. Spada u sorte dobre bujnosti. Grozd je krupan, od 300 do 400g. duguljast, racvast, rastresit, peteljka duga. Zrna su crnoljubicasta i krupna ovalnog oblika i srednje hrskava. Izuzetno je ukusna sorta muskatne arome. Preporucuje se i kao vinska sorta za proizvodnju vrlo kvalietnog muskatnog vina. Kao nedostatak joj se moze uzeti slaba sposobnost za skladistenje i transport.

Sultana

SULTAN-SULTANINNA-SULTANA
Bela stona sorta. Sazreva kad i Muskat hamburg.  Grozd je izduzen,srednje krupan do vrlo krupan Mase od 400-600g ponekad i do 2000g.zrna su okrugla, blago izduzena. Meso je hrskavo, zrno je bez semena, moze dotici tezinu do 5g. prosecna tezina zrna 2,5g. Preporucuje se.

Afus Ali

AFUS ALI
Bela stona sorta. Sazreva u drugoj ili trecoj dekadi avgusta.Jedna je od najstarijih sorti a tacno poreklo joj se ne zna. Kretanje vegetacijeje polovina ili druga polovina aprila. Spada u sorte velike bujnosti. List srednji trodelni ili petodelni. Otporna je sorta na bolesti i stetocine. Grozd je vrlo krupan,izduzen,razgranat. Zrna su vrlo krupna,izduzena,zlatnozute boje. Meso je hrskavo. Odlicna stona sorta, preporucuje se zbog kvaliteta i obilne rodnosti.

Kraljica vinograda

KRALJICA VINOGRADA
Sorta je madjarske selekcije nastala ukstanjem sorti kraljica elizabeta i Čabski biser. Bela stona sorta. Sazreva u prvoj polovini avgusta. List srednji i veliki trodelan ili petodelan otvoreno zelene boje. Sa vegetacijom krece u prvoj dekadi aprila. Srednje je bujna sorta. Grozd je krupan tezine od 500-700g.piramidalnog oblika. Zrna su krupna, okrugla i blago izduzena, hrskava ,izrazito zlatnozute boje i muskatne arome. Karakteristicna je i po tome da oblikuje grozdice i na zapercima koji su losijeg kvalieteta od glavnih. Obilno radja.

Muskat italija

MUSKAT ITALIJA
Bela stona sorta. Sazreva polovinom septembra. Nastala je ukrstanjem sorti Bicane i Muskat hamburg. List veliki petodelan. Krece sa vegetacijom pocetkom prve i druge dekade aprila. Spada u bujne sorte. Grozd je vrlo krupan od 350-600g izduzen,racvast. Zrna su vrlo krupna jajolikog oblika. Pokozica zelenozute u punom zrenju zlatnozute boje. Meso je cvrsto odlicnog ukusa i muskatne arome. Dobro opdnosi transport. Vodeca je medju stonim sortama.

Misel

MICHELE (MIŠEL)
Stona sorta.vreme zrenja prva dekada septembra. Spada u bujne sorte. List veliki,petodelan, okruglast. Grozd vrlo krupan,tezine oko 800 grama, piramidalnog oblika. Zrno je vrlo krupno okruglo do malo ovalnog oblika, vrlo cvrsto. U zrnu se prosecno 2 semnke. Tezina zrna 9-10g Pokozica je crnoljubicaste boje. bez posebno izrazene arome. Neutralnog ukusa. Otporna je na transport.

Frankovka crna

FRANKOVKA CRNA
Vinska sorta. List veliki trodelan tamno zelene boje, nalicje svetlije. Grozd srednji,veliki i vrlo veliki piramidalnog ili čunjastog oblika. Vrh grozda zaokrenut u stranu. Zrno srednje veliko okruglo. Kozica je dosta debela i cvrsta,tamnomodre boje. Meso je socno, sok je neutralnog ukusa, sa manjim sadrzajem secera i izrazene kiseline. Spada u bujne sorte. Kasnije krece sa vegetacijom. Prikladna sorta za uzgajanje na razlicitim terenima stim sto na nizim terenima daje vino slabije obojeno. Rodi redovno i obilno. Organoleptička Ocena vina: Vino je intenzivno rubin crvene boje, srednjeg ekstrakta, oseca se ukus na zeleno. Potpuno dozrelo i odlezalo vino razvija karakteristicni sortni ukus i miris. Predstavljaproizvod dobrog kvaliteta medju crnim vinima kontinentalnog vinogradskog podrucja. Organoleptička ocenjivanja su ocenjivanja na osnovu zapazanja culima a vrse ih eksperti iz te oblasti. Tolerantna na gljivicne bolesti.

Grasevina

GRAŠEVINA BELA
Bela vinska vrlo homogena sorta(Homogenost označava istovrsnost, jednolikost). List je srednji skoro celi ili trodelni. Grozd srednji i malen, cilindrican,zbijen sa jednim dobro ravijenim krilom (sugrozdom). Zrno srednje okruglo,zute boje, kozica cvrsta, meso socno, ne karakteristicnog ukusa. Srednje je bujna sorta,kasnije krece sa vegetacijom. Povoljna je za razlicite uzgoje i rezidbe ipak ne odgovaraju joj prevelike ekspanzije i velika opterecenja. Rodnost joj je dobra i redovna, kasnijeg dozrevanja. Kod ove sorte moguca je mehanizovana berba. Organoleptička Ocena vina: Vino grasevine je slanastozute boje, izrazenog mirisa, suvog ukusa, srednjeg sadrzaja alkohola i ekstrakta, ugodno gorkasto i vec kao mlado vino razvija sortni miris i aromu istaknute svezine.

Cabernet suvignon

CABERNET SAUVIGNON (KABERNE SOVINJON)
Sorta Francuskog porekla, Prilicno je homogena, arazlike se odnose na oblik grozda i svojstva vina.Srednji list peterodelan. Grozd je mali do srednji cesto sa jednim izrazenim krilom, srednje zbijen,zrno srednje, okruglo. Kozica modro ljubicaste boje, cvrsta. Meso srednje cvrsto sa izrazenim umusom na zeleno. Srednje je bujna sorta. Krece sa srednjom ili kasniom vegetacijom. Povoljna je sorta za podrucje umerene klime. Nije joj povoljno vlazno i preterano plodno zemljiste, na takvim zemljistima loza ove sorte slabo dozreva. pogonda je sorta za razne sisteme gajenja i rezidbe. Rodnost je srednja i redovna spada u sorte srednje epohe dozrevanja. Prosecno je otporna na bolesti donekle je osetljiva na susenje peteljke zbog cega treba kontrolisati odnos K/Mg u zemlji. Organolepticka ocena vina: Vino Kaberne sovinjon je intenzivne rubin-crvene boje, sa prelazom na ljubicastu, puno ekstraktno, sa dosta alkohola, aromaticno, sa karakteristicnim travnim ukusom. Sa starenjem se znatno povecava kvalitet. Preradjen sa drugim sortama mogu se povecati organolepticka svojstva vina.

Suvignon beli

SAUVIGNON BELI
Potice iz Fransuske. Stada u bujne sorte, kretanje vegetacije je ranije do srednje,mladice gusto zbijene sajakim razvojem zaperaka. Dobra je sorta za razlicita zemljista, ako nisu previse plodna i vlazna,ipak trazi suvu i toplu klimu. Povoljna je za razlicite uzgojne oblike, trazi relativno manje razmake sadnje, a najbolje odgovara srednji i dugi rez, zbog bujnosti trazi izvesne pravovremene zahvate rezidbe na zeleno. Rodnost nije velika ali je redovna, ako se odrzi
dobra ravnoteza vegetacije pomocu odgovarajuce letnje rezidbe. Organolepticka ocena vina: Aromaticno, nezno,elegantno,mekano i barsunasto, zutoslamnate boje sa zelenim odsjajem. Ako se koristi za mesanje, znatno popravlja vina sorata neutralnih svojstava.

Sardone

CHARDONNAY(ŠARDONE)
Potice iz Francuske, rasirena je uvinogradarski podrucjima celog sveta. Dosta je homogena, a glavne razlike izmedju tipova odnose se na osipanje i narocito na organolepticka svojstva grozdja. List srednji, okruglast, skoro celi, povrsina malo naborana,tamno zelena. Grozd srednji, sirok sa jednim istaknutim krilom (Sugrozdom), dosta zbiven.Zrno srednje zutozelene boje. Kozica srednje cvrsta. Meso socno, slatko,odlicnog ukusa sa istaknutom aromom sorte. Bujna je sorta vegetacija krece vrlo rano pa treba izbegavati terene izlozene kasnim prolecnim mrazevima. Mladice su bujne. Uspeva na raznim tipovima tla i raznim klimatskim uslovima, ne odgovara ju prevelika vlaznost. Pogodna je sorta za razne uzgojne oblike kao i za razlicite razmake osim previse uskih. Rodnost je srednja i redovna na svim uzgojnim oblicima sa dugim rezom moze se postici vrlo veliki rod, ali uz osetni slabiji kvalitet. Berbu treba vrsiti vrlo rano ako
se zele dobiti penusava vina. Za odredjivanje tacnog vremena berbe vazno je kontrolisati sadrzaj kiseline (ph) u vinogradu. Moguca je i mehanizovana berba. Otponost na boleti normalna, malo je veca osetljivost na bortritis na severnim krajevima. (bortritis je siva plesan, trulez). Otporna sorta na klorozu (to je zutica, karakteristicno kod nje je da list pozutii i izgleda kao list susenog duvana). Organolepticka ocena vina: Daje vino sa karakteristicnom sortnim ukusom slamnatozute boje sa zlatnim odsjajem istaknutih mirisa i arome,puno ugodnog sadrzaja kiseline i alkohola. Vrlo je dobro vino za proizvodnju penusaca Ukrstanjem moze znatno povecati kvalitet neutralnih vina.

Crni burgundac

CRNI BURGUNDAC (PINOT CRNI)
Homogena je sorta i sastoji se od dva bio tipa a razlikuju se medjusobno po obliku lista, po velicini i obliku grozda, po rodnosti kakvoci proizvoda. List srednji, okruglast, trodelan, tamno zelene boje, nalicje lista malo obraslo dlacicama. Grozd mali, zbijen, cilindrican, cesto sa jednim izrazenim krilom. Peteljka kratka i debela. Zrno srednje i malo, dosta se lako odvaja od peteljke. Kozica crnoljubicasta, tanka. Meso socno, slatko, jednostavnog ukusa. Srednje je bujnosti, sa vegetacijom krece srednje kasno. Mladice su jake. Povoljan za razlicite terene, ali ne odgovaraju mu previse plodna i vlazna zemljista. Uspeva dobro u uslovima umerene klime, na dobrim polozajima. Povoljan je za razlicite uzgoje i rezidbe, ali ne odgovaraju oni prevelike ekspanzije i opterecenja. Preporucuju se uzgoji uz armaturu, dosta gusta sadnja i rezidba kratka ili umereno duga i srednje opterecenje rodnim lastarima. Zelena rezidba zahteva oprez zbog jakog razvoja zaperaka. Uz relativnu gustu sadnju mogu se postici zadovoljavajuci prihodi grozdja. Dozrevanje je dosta rano. Berba se vrsi ranije ako se vino koristi za proizvodnju penusaca. Osetljiv je na bortritis a donekle i na klorozu, pa je u uslovima hladnije klime potrebna zelena rezidba. Organolepticka ocena vina: Vino je visokog kvaliteta bez obzira dali je preradjeno u crno ili belo vino.

Karmen
Lasta

LASTA
Stona sorta
Poreklo: Lasta je rezultat je ukrštanja sorti Muscat de St. Vallier i Ljane. Priznata je 1991. godine. Autori su P. Cindrić i Nada Korać.
Opis: Čokot je srednje bujnosti. Razvija veći broj zaperaka koje redovno treba uklanjati i prekraćivati. List je petodelan. Grozd je srednje veličine, rastresit. Bobice su krupne, ovalne, ujednačene po veličini, zelenkastožute, čvrste, hrskave konzistencije.
Proizvodne osobine
Grožđe sazreva u II epohi. U procesu priznavanja upoređivana je sa Muskat hamburgom. U odnosu na njega daje nešto niži ukupni prinos, ali više tržišnog stonog grožđa. Grožđe može dugo da se čuva na čokotu (do prvih mrzeva), pri čemu nakuplja mnogo šećera (preko 20%) a zadržava finu svežinu. Grožđe se dobro transportuje. Lasta je otporna na peronosporu i sivu oplesan grožđa, ali je osetljiva na pepelnicu. Osetljiva je na mrazeve.
Opšta ocena
Visokokvalitetna stona sorta, dobrih proizvodnih i organoleptičkih svojstava. Zbog otpornosti na plamenjaču i botritis pogodna je za integralnu proizvodnju stonog grožđa. Osetljiva je na mrazeve i sušu. Zahteva pažljivo izvođenje zelenih operacija. Pogodna za okućnice i manje površine.

Ostale sorte pogledajte na nasem sajtu lozni kalemovi.
aaaaaaaaaaaaiii