Voćne sadnice: Šljiva, Kajsija, Breskva, Nektarina, Trešnja, Višnja, Kruška, Jabuka, Lešnik, Orah........Lozni kalem: Kardinal, Afusalim, Gročanka, Muskat hamburg, Muskat italija, Plovdina, Tamnjanika, Prokupac, Vranac, Crni Burgundac, Rajski Rizling, Rkacitel

                                                         Sadnice lešnika

   Lešnik se koristi u prehrambenoj industriji i konditorskoj industriji, medicini i parfimeriji, kao boja u slikarstvu itd. Svetska proizvodnja je ograničena zbog čega ova cenjene voćka uvek ima dobru cenu i dosta se traži, pa iz tih razloga treba širiti i u nasim zasadima. Dobro radja i na skromnijem zemljištu. Pri zasnivanju zasada lešnikom voditi računa o sledećem:
- birati sorte kasnijeg cvetanja i ranijeg zrenja
- za uzgoj lešnika dobra su brdsko planinska područja sa dovoljno vazdušne vlage mada se gaji i u ravničarskim oblastima.
- kritičan je period cvetanja, jer su u tom periodu temperature niže od -6 C nepovoljne za zametanje plodova
- i kod lešnika uglavnom kao i kod oraha ženski i muški cvetovi cvetaju nejednovremeno (dihogamija)
- najbolje je sađjenje u jesen ili zimi ako vreme dozvoljava i to na šećernim stranama, jer ti položaji sprečavaju ranije cvetanje leske.
- za sigurniju i obilniju rodnost lešnika preporučuje se pored odgovarajućeg oprašivača jos dve do tri sorte u istom zasadu
- ne koristiti kao podloge pri kalemljenju sorte koje daju puno izdanaka.
- većina sorti u našim uslovima sazreva krajem VIII i početkom IX. Raspon izmedđu najranijih i kasnih sorti je 20 dana.
   Štetočine lešnika su: Leskotoč ili lešnikov crv (izaziva crvljanje plodova), leskova grinja leskova strižibuba, štitasta vaš šljive. Bolesti lešnika su: pepelnica leske i parogena bakterija.
Sadnice se najviše proizvode izbojcima iz korenovog vrata matičnog stabla sorte pa ih iz tih razloga treba širiti. Moguće je sadnice proizvesti i kalemljenjem, ali se postupak ekonomski ne isplati. Takođe je moguće proizvesti sadnice položenicama, nagrtanjem, itd.
1.) Rastojanje između sadnica lešnika ako se gaji u vidu žbuna:
- bujne sorte - 5m x 5m
- srednje bujne - 5m x 4m
- slabo bujne - 4m x 4m
2.) Rastojanje između sadnica leske ako se gaji kao stablašica kalemljena na podlozi od meč3.) je leske:
- bujne sorte - 6m x 5m
- srednje bujne - 5m x 5m
- slabo bujne - 5m x 4m
3.) Rastojanje između sadnica leske ako se gaji u vidu žive ograde:
- bujne sorte - 6m x 3m
- srednje bujne - 5m x 3m
- slabo bijne - 4m x 3m
Prvi broj označava rastojanje izmedju redova, a drugi broj označava rastojanje između sadnica u redu.

                              SORTE LEŠNIKA OKRUGLASTOG PLODA

ROJAL (SAD) Plod je veoma krupan, mase oko 4,2g. Okruglast, ima omotač duži od ploda. Ljuska je srednje debljine, prekrivena tamnim prugama. Randman jezgre 43,5%. Stablo je veoma bujno, srednje ranog cvetanja. Protandičan je. U račvici moze biti 2-3 ploda zajedno. Oprašuju ga Apolda, Kosford i Bolvijera. Cenjena zbog krupnoće kao stona sorta.

CRVENI LAMBERT Plod je sitan mase oko 1,3g. Omotač je duži od ploda, ljuska je srednje tvrdoće, lepe prugaste površine. Randman 48,5%. Ova sorta iz lambert grupe je srednje bujnosti, dobro radja. Može da ima 1-7 plodova u grupi. Posebno je atraktivna zbog crvenog lišca koje je veoma lepo I dekorativno.

RIMSKI (ITALIJA) Plod krupan, mase oko3,1g. Okruglast, rebrast, neznatno izdužen. Omotač je ravan sa vrhom ploda, plodovi zreli lako ispadaju iz njega, ljuska je debela, teško se lomi. Randman jezgre 42%. žbun je vrlo bujan, uspravnog rasta. Daje malo izdanaka. Pojedinih godina prerodi, da bi naredne godine podbacio u rodu (alternativno ili naizmenično rađanje). Rano cveta ženskim cvetom, još u decembru (protaginična). Daje do tri ploda u račvici, samosterilna je (treba joj oprašivac).

RODNI KUTARD (FRANCUSKA) Plod je krupan, okruglast, mase oko 3-4g. Omotač je duzi za trećinu od ploda, jezgra je ukusna, ljuska je nesto deblja, randman jezgra je 39-44%. Stablo je bujno, dobre rodnosti, rano cveta. Protandričan je oprašuju ga: Davijana, Negret, i španski dugi. Sazreva pozno.

APOLDA - Nepoznatog je porekla. Plod je krupan, okruglast, prosecne mase oko 3,2g. Ravan omotac, pri vrhu ploda. Ljuska u zrenju prugasto mrke boje. Ima u proseku par plodova u racvici. Randman jezgre 41%. Stablo je srednje razvijeno, osrednje rodnosti, razvijene krune, srednje faze cvetanja. Oprasuje ga kosford. Protandican je.
(protandrija je ranije cvetanje muskih cvetova u odnosu na zenske).

ISTARSKI OKRUGLI - Poreklom iz Hrvatske. Plod je krupan, prosecne mase oko 3g. Okruglastog oblika, omotac u ravni ploda iz kojeg plod tesko ispada sto se smatra nedostatkom, jezgra vrlo ukusna. Stablo je veoma bujno, osrednje rodnosti. Sazreva krajem VIII.

RODNI KUTARD - Poreklom iz Francuske. Plod je krupan, okruglast, mase oko 3-4g. Omotac je duzi za trecinu od ploda, jezgra je ukusna, ljuska je nesto deblja, randman jezgre 39-44%. Stablo je bujno, dobre rodnosti, rano cveta. Protandrican je. Oprasuju ga DAVIJANA, NEGRET, i SPANSKI DUGI. Sazreva pozno.

FURFULAK - Poreklom iz turske. Plod je krupan, oko 3g. Okruglast, malo spljosten na vrhu. Omotac dug, potpuno prekriva plod, ljuska tanka, lako se lomi, jezgra kvalitetna, cenjena i trazena. Randman jezgre 44-46%. U gronji (grozdu) moze biti do 6 plodova. Ovo je stara, u Turskoj vodeca, sorta. Turska je inace najveci proizvodjac lesnika na svetu (75% svetske proizvodnje). Srednje je bujnosti i daje mnogo izdanaka. Rano cveta, dobro radja. Oprasuju ga vise sorti lesnika: Barselona, Negret, Pijiemonski, Rimski ukusni, Palas, its. Siri se i u drugim zemljama. Preporucuje se.

PIJIEMONTSKI (TONDA GENTILE DELLA LONGHE DEL PIEMONTE) - Poreklom iz Italije. Plod je ukusan, mase 2,3g. Okruglast sa zaostrenim vrhom. Omotac je duzine ploda ili duzi, plodovi lako ispadaju iz njega. Ljuska je tanka ali tvrda, jezgra kvalitetna. Randman odlican, do 58%. Italijanska sotra gde se dosta i gaji. Zbun je srednje bujnosti i daje izdanke. Veoma rano cveta, protaginican je (Protaginija je ranije cvetanje zenskih cvetova u odnosu na muske). Autosterilna je, treba joj oprasivac. Dobro je oprasuju Kutard i Negret. Zbog slabe klijavosti polena los je oprasivac. Zri krajem VIII.

OKRUGLI DJIFONSKI (TONDA DI GIFFONI) - Poreklom iz Italije. Plod je srednje krupan, mase 2.4g. Okruglast omotac je duzi od ploda. Ljuske je srednje tanka obojena kestenjastim prugama. Randman jezgre 46%. Italijanska sorta, stablo nije bujno, plodovi su joj dosta trazeni u konditorskoj industriji. Osetljiva je na pozno prolecne mrazeve, tako da se preporucuje za gajenje u toplijim i mediteranskim podrucjima.

RIMSKI UKUSNI (TONDA GENTILE ROMANA) - Poreklom iz Italije, plod srednje krupan do krupan, mase 2,7g. Okruglast omotac je duzi od ravni ploda. Ljuska tanka, kestenjastoprugasta, jezgra veoma kvalitetna, randman 45%. Zbun je srednje bujan, dobro radja. Izrazene je homogamije (Homogamija je istovremeno cvetanje muskih i zenskih cvetova). Prosecno u racvici moze biti 2-3 ploda. Oprasuju ga: Okrugli Djifonski i Mortarela. Trazen je u industriji slatkisa, dobro podnose hladnoce pa se moze gajiti i u hladnijim kontinentalnim oblastima. Sazreva krajem VIII.

BOLIVIJEROV (HALSKI DZIN) - Poreklom je iz Holandije. Plod je veoma krupan, mase oko 3,6g. Okruglasto konicnog oblika. Omotac u ravni ploda ili malo duzi. Ljuska je svetlo mrka, jezgra ukusna. Randman je 36,5%. Plodovi do 5 komada u gronji (grozdu). Stablo je bujno i veoma rodno. Otporna sorta na niske zimske temperature zbog cega se moze gajiti i u oblastima sa hladnijom klimom. Cveta kasno, krajem januara. Bogat je polenom. Protandrican je (protandrija je ranije cvetanje muskih cvetova u odnosu na zenske). Sazreva u septembru. Preporucuje se za gajenje u drustvu sa jos 2-3 sorte u cilju medjusobnog orpasivanja.

LUDOLF - Plod srednje krupnoce, jezgra kvalitetna, zbun je bujan i vrlo rodan. Poznija sorta.

                                   SORTE LESNIKA DUGULJASTOG PLODA

KOSFORD - Plod srednje krupnoce, masa oko 2.5g. Duguljast, omotac u ravni ploda ili malo duze. Plodovi 2 do 4 u gronji (u racvici). Jezgra kvalitetna, randman 50-53%. Stablo je srednje bujnosti, razgranato. Cveta i zri kasno. Vrlo dobro radja, srednje je otpornosti na niske zimske temperature. Oprasuje ga rimski.

DUGI SPANSKI (LAMBERT FILBERT) - Plod je srednje krupan, mase oko 2,3g. Duguljast, malo spljosten, omotac je duzi od ploda. Ljuska je srednje dubine, prugasta i maljava. Jezgra je kvalitetna. Cenjena je za stonu potrosnju. Randman 47%. Stablo je manje bujnosti, dobre rodnosti. Pozno cveta, izrazena je homogamija. Poznog je cvetanja i zrenja. Radja u gronjama u kojima moze biti do 5 plodova zajedno. Oprasuju ga Kosford, Bolvijerov, Morel.

BADEMOLIKI LESNIK- Plod je sitan do srednje krupan mase oko 1,73g Izduseno cilindrican Omotac je dvostruko duzi od ploda. U zrelosti plodovi lako ispadaju iz omotaca> LJuska je tanka lako se lomi. Randman je 54%. Zbun je srednje bujnosti, daje puno izdanaka. Cveta srednje rano, formira puno resa. Protaginican je, a samooplodnjom formira i do 20% plodova. Oprasuje ga Rimski. MOze se saditi i na manjem rastojanju, ali ne na sopstvenom korenu, jer daje mnogo izdanaka. Ima redovnu rodnost.

SAN DjOVANI - Poreklom iz Italije. Plod je srednje krupnoce maseoko 2,5g. Duguljast, omotac duzi od ploda, ljuska je tanka svtlokestenjasta prugasta i malo maljava pri vrhu. Randman jezgre 46%. Stablo je veoma bujno, daje malo izdanaka, zbun srednje razvijen, dobro radja. Izrazene je hemogamije, cveta rano takodje rano sazreva. Osteljiva je na pozne mrazeve, pa se ne preporucuje za gajenje u oblastima sa surovijom klimom mada je kvalitetna sorta. Oprasivaci: MOrtarela, Okrugli djifonski.

SIVRI - poreklom je iz Turske. Plod je srednje krupan, mase oko 2,5g. Izduzen, omotac je duzi od ploda. LJuska srednje debljine. Plod se teze odvaja od omotaca. Jezgra kvalitetna, randman 44%. Stablo je manje bujnosti, zbun sirok, protadrican je. Rano cveta i rano sazreva. Ima dobar kvalitet jezgra, mana mu je sto se plodovi teze odvajaju od omotaca.

ISTARSKI DUGI - Sorta lesnika poreklom iz Hrvatske tacnije iz Istre. Rasprostranjena je u nasim krajevima. Stablo je vrlo bujno i vrlo rodno. Radja obilno i redovno svake godine. Cveta rano, protandrican je. Za nju su dobi oprasivaci Davijana, Rimski i dr. Plodovi su krupni (prosecno 3,5g), duguljasti i lepi. Radja u grozdovima oko 5 ploda u grozdu. Randman jezgra je oko 46%. Sazreva relativno rano (krajem avgusta). Omotac ploda je veoma razvijen - duzi od ploda i plodovi iz njega tesko ispadaju. Kao nedostatak sorte smatra se tesko ispadanje sorte iz omotaca, pa se berba ne moze mehanizovati. Sorta je dosta osetljiva na susu.

ENIS - Nova sorta iz SAD. Spontani je sejanac pronadjen u Oregonu. Stablo je uspravno, bujno i vrlo rodno. Nije osetljiv prema niskim temperaturama. Ima lepe, vrlo krupne plodove (oko 4,7g) loptasto do malo izduzenog oblika, svetle i prugaste ljuske. Sazreva kasno. Randman jezgre je oko 49%. Kasno cveta.Rese a i zenski gametofiti su zreli najcesce u martu. Dobro je oprasuju Lambert Crveni, Halski dzin idr. Omotac ploda je umereno razvijen, a plodovi pri tresenju lako ispadaju pa se preporucuje za masovno gajenje u plantazama i na okucnicama.

                    Opširnije o podizanju zasada lešnika i održavanju

Razmak sadnje
Na osnovu predloženih sorti vidi se da su u pitanju uglavnom sorte koje su mahom srednje bujne, pa se na osnovu toga i odreduje razmak sadnica. Preporucuje se sadnja na rastojanju od 4 metra izmedu redova odnosno izmedu terasa (gde je moguce i vece rastojanje zbog razlicitog nagiba terena) i 3 metra izmedu sadnica. Redovi po mogucstvu treba da imaju pravac sever-jug radi boljeg osvetljavanja.
Vreme i način sadnje
Najpogodnije vreme za sadnju lešnika je u jesen, pošto korenov sistem ima znacajnu aktivnost tokom zimskog perioda. Nisu retki slucajevi da lešnik pri povoljnim vremenksim uslovima cveta i u februaru. S obzirom da je predvideno gigolovanje ili pravljenje terase, guranjem i razvlacenjem debelog sloja zemlje uz naknadno oranje, nece se kopati jame u klasicnom smislu. Posle pripreme zemljižta izvršiće se razmeravanje i obeležavanje mesta za sadnju, a posle toga se iskopa jamica dovoljno duboka i široka da se može u nju nesmetano smestiti korenov sistem. Treba voditi racuna da sadnice od momenta vadenja iz trapa pa do sadnje ne provedu više od jednog sata nepokrivene kako se ne bi sušile korenove dlacice koje su vrlo osetljive. Pošto se sadnice stave u jamu na onu dubinu na kojoj je bila u rastilištu, na žile se stavlja sloj sitne zemlje (10 do 15 cm). Ova zemlja se nagazi, a preko nje se opet stavi jedan sloj zemlje radi popuje jamice. Ukoliko je zemljište pripremljeno bez prethodnog rigolovanja, vec obicnim oranjem, neophodno je kopanje rupa velicine 60x60 cm.
Obrazovanje oblika kruna i rezidba lešnika
Sistem krune treba obrazovati u obliku trostablašice - tri grane polaze iz jednog mesta. U prolece prve godine posle sadnje vrši se skracivanje sadnica na 30 cm. Iznad zemlje sa ciljem pospešivanja izbijanja dva do tri izdanka koji ce ciniti buduci oblik krune za formiranje trostabljašice. U drugoj godini posle sadnje vrši se izdor najbolje sekundarne grane, koja prati dalji rast a izdanke skracivati i ujednaciti do visine rasta. U narednim godinama vrši se uklanjanja suvišnih grana. Cilj je da se obezbedi dovoljno prosuncavanja u svim plodonošenja
Od pete godine pa nadalje smatra se da je lešnik stupila u punu rodnost. Lešnik od 7 do 15-te može da daje prinose po stablu od 3 do 5 kg, a u periodu od 15 do 25-te od 5 do 10 kg po stablu. Da bi se ova rodnost obezbedila, lesci se mora u punoj rodnosti u novembru ili decembru dodati 500 kg NPK 10:12:26, a u februaru 250 kg po hektaru KAN-a. Ishrana lešnika u punoj rodnosti podešava se po velicini prinosa, prema vegetativnom prirasti u stanju zasada. Doze dubrenja lešnika zavisice od rezultata analize lista ležnika i zemljišta u zasadu. Zemljište u zasadu održava se u stanju jalovog ugara tanjiranjem ili freziranjem kao i primenom herbicida. Uništavanje izdanaka vrši se mehanickim ili hemijskim putem.
Program zaštite zasada od bolesti i štetocina
Zasadi lešnika se mogu uspešno štititi sa relativno malim brojem prskanja. Nedovoljna zaštita, medutim, može permanentno iz godine u godinu dovesti do potpunog gubitka roda usled kombinovanog štetnog dejstva štetocina i u vezi sa njima pojacanom pojavom gljivicnih obolenja zbog nastalih povreda. Kao i kod vocnih vrsta, zbog mogucnosti infekcija grana, pojave rak rane, bakterijskih i gljivicnih obolenja lišća, mogucnost pojava i širenja truležnica korena, pored programa prskanja neophodna je i odredena higijena zasada. Ona se najcešće sastoji u uklanjanju suvih grana, zaraženog lišca, sprecavanju preteranog vlaženja zemljišta, uništavanju korova itd. Radi zaštite lešnika od bolesti i štetočina potrebno je izvršiti 5-7 prskanja godišnje. I - prskanje obavlja se krajem zime uz primenu 0.5% fobidol ulja ili 0.5% Oleadijazinona u cilju zaštite od mrazovca i štitastih vaši. II - prskanje se obavlja u vremenu razvoja prvih listova i cvetova uz primenu jednog od sledecih fungicida: jednoprocentni bakarni kreč, 0.3% Ortocida, 0.3% Cineba ili 1% Dorosala u cilju sprecavanja pojave monile, bakterioze, aktrantoze i gleosporijuma. III - prskanje se obavlja 10 do 12 dana posle drugog prskanja uz upotrebu istih fungicida, a protiv istih gljivicnih i bakterijskih bolesti. IV - prskanje se obavlje 10 do 12 dana posle treceg prskanja sa istim fungicidima i protiv istih bolesti. Ovo prskanje se može izostaviti u sušnim godinama ali je neophodno da se obavi u vlažnim. V - prskanje se obavlja pocetkom ili sredinom maja uz primenu jednog od akaricida: 0.15% Keltona, 0.1% Neurena i 0.06% Omita u cilju suzbijanja preglja lešnika. VI - prskanje se obavlja sredinom maja uz primenu o.1% Parationa ili 1.0% Thiodana, kojima se može dodati jedna od akaricida (0.15% Keltona, 0.1% Neurena i 0.06% Omita) u cilju suzbijanja crvljivosti i pregljeva lešnika. VII - prskanje se obavlja 10 do 14 dana posle šestog prskanja uz primenu 0.1% Parationa ili 0.15 Thodana a u cilju suzbijanja crvljivosti plodova. U prvoj i drugoj godini posle sadnje neophodna su prva tri prskanja a od trece godine pa nadalje moraju se obavljati sva predvidena prskanja.
Berba plodova lešnika
Berba treba da se vrši što kasnije, odnosno u fazi maksimalne fiziološke zrelosti. Za lesku je karakteristicno da svi plodovi na jednom stablu ne sazrevaju istovremeno. Zato se ceka da plodovi sasvim dostignu svoju fiziološku zrelost a to je kada se kupula (omotac) lako odvaja od ploda i kada plodovi masovno pocinju da padaju na zemlju. Tada se vrši trešenje stabala i berba plodova sa prethodno postavljenim platno.
Sušenje plodova lešnika
Sušenje je mera koju treba obavezno primeniti jer u protivnom može doci pojave budi i propadanja plodova. Još prilikom berbe jedan deo plodova pašće zajedno sa omotacem. Omotac sadrži znatno više vode pa ga zato treba skinuti. Plodovi koji su obrani zajedno sa omotacem a nemožemo ih rucno skinuti odmah, prvo se suše 6 do 8 dana na suncu uz često mešanje. Posle ovakvog sušenja 80% plodova bice odvojeno od omotaca, a ostali plodovi se još malo moraju dopunski osušiti. Ukoliko ostane omotac kod nekih plodova, takvi plodovi se stavljaju u magacinski prostor u sloju od oko 30 cm i tu ostanu 10 do 12 dana. Za to vreme stalno se mešaju da bi se sušenje ubrzalo, a samim tim i odvojio omotac. Sve ovo treba shvatiti kao problem, pa zato berbu treba izvršiti kada su plodovi u punoj fazi zrelosti. Kada su svi plodovi očišćeni onda se oni suše na suncu još dva do tri dana ili u specijalnoj sušnici sve dok njihova vlaga ne dostigne 8-10%. Smatra se da je temperatura od 32-34 C optimalna i dovoljna za sušenje. Dobro osušeni plodovi mogu se cuvati 2 do 3 godine. Medutim, bolje je da sae ne cuvaju više od godinu danajer gube na težini i boji, a ponekad radi visokog sadržaja vlage mogu i da užegnu.
Čuvanje plodova lešnika
Čuvanje je neophodno ukoliko proizvodac posle sušenja nije u mogucnosti da odmah proda plodove lešnika. U tom slucaju lešnik se mora skladištiti u prostorijama koje treba da budu suve i osvetljene. U vlažnim prostirijama plodovi lešnika brzo propadaju, budaju i zbog toga gube na težini i kvalitetu. U odgovarajucem skladišnom prostoru plodovi lešnika treba da budu u tankim slojevima razvuceni i da se povremeno mešaju, da nebi primili neprijatan miris. Preporucuje se povremeno da se u magacinskom prostoru pali sumpor radi uništavanja pojedinih gljivica, a takode da se cuva i negašeni kreč koji smanjuje vlažnost u prostoriji. Pod magacinskog prostora treba da bude izradjen od betona, prethodno izoliran od vlage. Preko betona treba postaviti suve daske. Zidovi treba da su izmalterisani i sa spoljašnje i sa unutrašnje strane. Prostorija treba da ima elektricni ventilator koji ce odstaranjivati suvišnu vlagu. Ventilator treba postaviti na 30 cm od ivice plafona. Radi uspešnog čuvanja treba ugraditi i elektricne kalorifere. Broj i velicina kalorifera ce zavisiti od velicine protorije odnosno od kolicine lešnika koji se cuva. Kaloriferi treba da budu sa termostatom i služiće za održavanje temperature zagrevanje skladišta na 30 C. Termostat se postavlja na visini od 1 metra od poda. Radi dobre manipulacije i kretanje radnika u magacinu treba magacinski prostor pregraditi u boksove. Jedan boks treba da ima 6 m2, a izmedu njih je prostor u širini od 1 m koji služi za kretanje ranika i izvodenje svih manipulativnih poslova.

Voćno lozni rasadnik "ARGUS"

aaaaaaaaaaaaiii