Voćne sadnice: Šljiva, Kajsija, Breskva, Nektarina, Trešnja, Višnja, Kruška, Jabuka, Lešnik, Orah........Lozni kalem: Kardinal, Afusalim, Gročanka, Muskat hamburg, Muskat italija, Plovdina, Tamnjanika, Prokupac, Vranac, Crni Burgundac, Rajski Rizling, Rkacitel

Voćno lozni rasadnik "ARGUS"

ROJAL (SAD) Plod je veoma krupan, mase oko 4,2g. Okruglast, ima omotač duži od ploda. Ljuska je srednje debljine, prekrivena tamnim prugama. Randman jezgre 43,5%. Stablo je veoma bujno, srednje ranog cvetanja. Protandičan je. U račvici može biti 2-3 ploda zajedno. Oprašuju ga Apolda, Kosford i Bolvijera. Cenjena zbog krupnoće kao stona sorta.

CRVENI LAMBERT Plod je sitan mase oko 1,3g. Omotač je duži od ploda, ljuska je srednje tvrdoce, lepe prugaste površine. Randman 48,5%. Ova sorta iz lambert grupe je srednje bujnosti, dobro radja. Može da ima 1-7 plodova u grupi. Posebno je atraktivna zbog crvenog lišća koje je veoma lepo I dekorativno.

FURFULAK - Poreklom iz turske. Plod je krupan, oko 3g. Okruglast, malo spljošten na vrhu. Omotač dug, potpuno prekriva plod, ljuska tanka, lako se lomi, jezgra kvalitetna, cenjena i tražena. Randman jezgre 44-46%. U gronji (grozdu) može biti do 6 plodova. Ovo je stara, u Turskoj vodeća, sorta. Turska je inače najveći proizvodjač lešnika na svetu (75% svetske proizvodnje). Srednje je bujnosti i daje mnogo izdanaka. Rano cveta, dobro radja. Oprašuju ga više sorti lešnika: Barselona, Negret, Pijiemonski, Rimski ukusni, Palas, its. Širi se i u drugim zemljama. Preporučuje se.

OKRUGLI DJIFONSKI (TONDA DI GIFFONI) - Poreklom iz Italije. Plod je srednje krupan, mase 2.4g. Okruglast omotač je duži od ploda. Ljuske je srednje tanka obojena kestenjastim prugama. Randman jezgre 46%. Italijanska sorta, stablo nije bujno, plodovi su joj dosta traženi u konditorskoj industriji. Osetljiva je na pozno prolećne mrazeve, tako da se preporucuje za gajenje u toplijim i mediteranskim područjima.

RIMSKI UKUSNI (TONDA GENTILE ROMANA) - Poreklom iz Italije, plod srednje krupan do krupan, mase 2,7g. Okruglast omotač je duži od ravni ploda. Ljuska tanka, kestenjastoprugasta, jezgra veoma kvalitetna, randman 45%. Žbun je srednje bujan, dobro radja. Izražene je homogamije (Homogamija je istovremeno cvetanje muških i ženskih cvetova). Prosečno u račvici može biti 2-3 ploda. Oprašuju ga: Okrugli Djifonski i Mortarela. Tražen je u industriji slatkiša, dobro podnose hladnoće pa se može gajiti i u hladnijim kontinentalnim oblastima. Sazreva krajem VIII.

LUDOLF - Plod srednje krupnoće, jezgra kvalitetna, žbun je bujan i vrlo rodan. Poznija sorta.

Halski džin

BOLIVIJEROV (HALSKI DZIN) - Poreklom je iz Holandije. Plod je veoma krupan, mase oko 3,6g. Okruglasto konicnog oblika. Omotac u ravni ploda ili malo duzi. Ljuska je svetlo mrka, jezgra ukusna. Randman je 36,5%. Plodovi do 5 komada u gronji (grozdu). Stablo je bujno i veoma rodno. Otporna sorta na niske zimske temperature zbog cega se moze gajiti i u oblastima sa hladnijom klimom. Cveta kasno, krajem januara. Bogat je polenom. Protandrican je (protandrija je ranije cvetanje muskih cvetova u odnosu na zenske). Sazreva u septembru. Preporucuje se za gajenje u drustvu sa jos 2-3 sorte u cilju medjusobnog orpasivanja.

Enis

ENIS - Nova sorta iz SAD. Spontani je sejanac pronadjen u Oregonu. Stablo je uspravno, bujno i vrlo rodno. Nije osetljiv prema niskim temperaturama. Ima lepe, vrlo krupne plodove (oko 4,7g) loptasto do malo izduzenog oblika, svetle i prugaste ljuske. Sazreva kasno. Randman jezgre je oko 49%. Kasno cveta.Rese a i zenski gametofiti su zreli najcesce u martu. Dobro je oprasuju Lambert Crveni, Halski dzin idr. Omotac ploda je umereno razvijen, a plodovi pri tresenju lako ispadaju pa se preporucuje za masovno gajenje u plantazama i na okucnicama.

RODNI KUTARD (FRANCUSKA) Plod je krupan, okruglast, mase oko 3-4g. Omotač je duži za trećinu od ploda, jezgra je ukusna, ljuska je nešto deblja, randman jezgra je 39-44%. Stablo je bujno, dobre rodnosti, rano cveta. Protandrican je oprašuju ga: Davijana, Negret, i španski dugi. Sazreva pozno.
Rodni kutard

RIMSKI (ITALIJA) Plod krupan, mase oko3,1g. Okruglast, rebrast, neznatno izdužen. Omotač je ravan sa vrhom ploda, plodovi zreli lako ispadaju iz njega, ljuska je debela, teško se lomi. Randman jezgre 42%. Žbun je vrlo bujan, uspravnog rasta. Daje malo izdanaka. Pojedinih godina prerodi, da bi naredne godine podbacio u rodu (alternativno ili naizmenično radjanje). Rano cveta ženskim cvetom, još u decembru (protaginicna). Daje do tri ploda u račvici, samosterilna je (treba joj oprašivač).

Rimski

APOLDA - Nepoznatog je porekla. Plod je krupan, okruglast, prosecne mase oko 3,2g. Ravan omotac, pri vrhu ploda. Ljuska u zrenju prugasto mrke boje. Ima u proseku par plodova u racvici. Randman jezgre 41%. Stablo je srednje razvijeno, osrednje rodnosti, razvijene krune, srednje faze cvetanja. Oprasuje ga kosford. Protandican je.
(protandrija je ranije cvetanje muskih cvetova u odnosu na zenske).

Apolda
Pijemontski

PIJIEMONTSKI (TONDA GENTILE DELLA LONGHE DEL PIEMONTE) - Poreklom iz Italije. Plod je ukusan, mase 2,3g. Okruglast sa zaostrenim vrhom. Omotac je duzine ploda ili duzi, plodovi lako ispadaju iz njega. Ljuska je tanka ali tvrda, jezgra kvalitetna. Randman odlican, do 58%. Italijanska sotra gde se dosta i gaji. Zbun je srednje bujnosti i daje izdanke. Veoma rano cveta, protaginican je (Protaginija je ranije cvetanje zenskih cvetova u odnosu na muske). Autosterilna je, treba joj oprasivac. Dobro je oprasuju Kutard i Negret. Zbog slabe klijavosti polena los je oprasivac. Zri krajem VIII.

ISTARSKI OKRUGLI - Poreklom iz Hrvatske. Plod je krupan, prosecne mase oko 3g. Okruglastog oblika, omotac u ravni ploda iz kojeg plod tesko ispada sto se smatra nedostatkom, jezgra vrlo ukusna. Stablo je veoma bujno, osrednje rodnosti. Sazreva krajem VIII.

Istarski okrugli

SORTE LEŠNIKA OKRUGLASTOG PLODA

ISTARSKI DUGI - Sorta lesnika poreklom iz Hrvatske tacnije iz Istre. Rasprostranjena je u nasim krajevima. Stablo je vrlo bujno i vrlo rodno. Radja obilno i redovno svake godine. Cveta rano, protandrican je. Za nju su dobi oprasivaci Davijana, Rimski i dr. Plodovi su krupni (prosecno 3,5g), duguljasti i lepi. Radja u grozdovima oko 5 ploda u grozdu. Randman jezgra je oko 46%. Sazreva relativno rano (krajem avgusta). Omotac ploda je veoma razvijen - duzi od ploda i plodovi iz njega tesko ispadaju. Kao nedostatak sorte smatra se tesko ispadanje sorte iz omotaca, pa se berba ne moze mehanizovati. Sorta je dosta osetljiva na susu.

Istarski dugi
Kosford

KOSFORD - Plod srednje krupnoce, masa oko 2.5g. Duguljast, omotac u ravni ploda ili malo duze. Plodovi 2 do 4 u gronji (u racvici). Jezgra kvalitetna, randman 50-53%. Stablo je srednje bujnosti, razgranato. Cveta i zri kasno. Vrlo dobro radja, srednje je otpornosti na niske zimske temperature. Oprasuje ga rimski.

                                    SORTE LEŠNIKA DUGULJASTOG PLODA

DUGI SPANSKI (LAMBERT FILBERT) - Plod je srednje krupan, mase oko 2,3g. Duguljast, malo spljosten, omotac je duzi od ploda. Ljuska je srednje dubine, prugasta i maljava. Jezgra je kvalitetna. Cenjena je za stonu potrosnju. Randman 47%. Stablo je manje bujnosti, dobre rodnosti. Pozno cveta, izrazena je homogamija. Poznog je cvetanja i zrenja. Radja u gronjama u kojima moze biti do 5 plodova zajedno. Oprasuju ga Kosford, Bolvijerov, Morel.

BADEMOLIKI LESNIK- Plod je sitan do srednje krupan mase oko 1,73g Izduseno cilindrican Omotac je dvostruko duzi od ploda. U zrelosti plodovi lako ispadaju iz omotaca> LJuska je tanka lako se lomi. Randman je 54%. Zbun je srednje bujnosti, daje puno izdanaka. Cveta srednje rano, formira puno resa. Protaginican je, a samooplodnjom formira i do 20% plodova. Oprasuje ga Rimski. MOze se saditi i na manjem rastojanju, ali ne na sopstvenom korenu, jer daje mnogo izdanaka. Ima redovnu rodnost.

SAN DjOVANI - Poreklom iz Italije. Plod je srednje krupnoce maseoko 2,5g. Duguljast, omotac duzi od ploda, ljuska je tanka svtlokestenjasta prugasta i malo maljava pri vrhu. Randman jezgre 46%. Stablo je veoma bujno, daje malo izdanaka, zbun srednje razvijen, dobro radja. Izrazene je hemogamije, cveta rano takodje rano sazreva. Osteljiva je na pozne mrazeve, pa se ne preporucuje za gajenje u oblastima sa surovijom klimom mada je kvalitetna sorta. Oprasivaci: MOrtarela, Okrugli djifonski.

SIVRI - poreklom je iz Turske. Plod je srednje krupan, mase oko 2,5g. Izduzen, omotac je duzi od ploda. LJuska srednje debljine. Plod se teze odvaja od omotaca. Jezgra kvalitetna, randman 44%. Stablo je manje bujnosti, zbun sirok, protadrican je. Rano cveta i rano sazreva. Ima dobar kvalitet jezgra, mana mu je sto se plodovi teze odvajaju od omotaca.

Rodnost kalemljenog lešnika u prvoj godini

Proizvodnja novih sorti lešnika

Žalosni lešnik

Rodnost u prvoj godini

Podizanje zasada lešnika i održavanje

-Razmak sadnje
Na osnovu predloženih sorti vidi se da su u pitanju uglavnom sorte koje su mahom srednje bujne, pa se na osnovu toga i odreduje razmak sadnica. Preporučuje se sadnja na rastojanju od 4 metra izmedju redova odnosno izmedju terasa (gde je moguće i veće rastojanje zbog različitog nagiba terena) i 3 metra izmedju sadnica. Redovi po mogućstvu treba da imaju pravac sever-jug radi boljeg osvetljavanja.
-Vreme i način sadnje
Najpogodnije vreme za sadnju lešnika je u jesen, pošto korenov sistem ima značajnu aktivnost tokom zimskog perioda. Nisu retki slučajevi da lešnik pri povoljnim vremenksim uslovima cveta i u februaru. S obzirom da je predvidjeno gigolovanje ili pravljenje terase, guranjem i razvlačenjem debelog sloja zemlje uz naknadno oranje, neće se kopati jame u klasičnom smislu. Posle pripreme zemljišta izvršiće se razmeravanje i obeležavanje mesta za sadnju, a posle toga se iskopa jamica dovoljno duboka i široka da se može u nju nesmetano smestiti korenov sistem. Treba voditi računa da sadnice od momenta vadenja iz trapa pa do sadnje ne provedu više od jednog sata nepokrivene kako se ne bi sušile korenove dlačice koje su vrlo osetljive. Pošto se sadnice stave u jamu na onu dubinu na kojoj je bila u rastilištu, na žile se stavlja sloj sitne zemlje (10 do 15 cm). Ova zemlja se nagazi, a preko nje se opet stavi jedan sloj zemlje radi popunjenja jamice. Ukoliko je zemljište pripremljeno bez prethodnog rigolovanja, već običnim oranjem, neophodno je kopanje rupa veličine 60x60 cm.

Obrazovanje oblika kruna i rezidba lešnika
Sistem krune treba obrazovati u obliku trostablašice - tri grane polaze iz jednog mesta. U proleće prve godine posle sadnje vrši se skraćivanje sadnica na 30 cm. Iznad zemlje sa ciljem pospešivanja izbijanja dva do tri izdanka koji će činiti budući oblik krune za formiranje trostabljašice. U drugoj godini posle sadnje vrši se izdor najbolje sekundarne grane, koja prati dalji rast a izdanke skraćivati i ujednačiti do visine rasta. U narednim godinama vrši se uklanjanja suvišnih grana. Cilj je da se obezbedi dovoljno prosunčavanja u svim plodonošenja.
Od pete godine pa nadalje smatra se da je lešnik stupio u u punu rodnost. Lešnik od 7 do 15-te može da daje prinose po stablu od 3 do 5 kg, a u periodu od 15 do 25-te od 5 do 10 kg po stablu. Da bi se ova rodnost obezbedila, lesci se mora u punoj rodnosti u novembru ili decembru dodati 500 kg NPK 10:12:26, a u februaru 250 kg po hektaru KAN-a. Ishrana lešnika u punoj rodnosti podešava se po veličini prinosa, prema vegetativnom prirasti u stanju zasada. Doze dubrenja lešnika zavisiće od rezultata analize lista lešnika i zemljišta u zasadu. Zemljište u zasadu održava se u stanju jalovog ugara tanjiranjem ili freziranjem kao i primenom herbicida. Uništavanje izdanaka vrši se mehaničkim ili hemijskim putem.

Program zaštite zasada od bolesti i štetočina
Zasadi lešnika se mogu uspešno štititi sa relativno malim brojem prskanja. Nedovoljna zaštita, medjutim, može permanentno iz godine u godinu dovesti do potpunog gubitka roda usled kombinovanog štetnog dejstva štetočina i u vezi sa njima pojačanom pojavom gljivičnih obolenja zbog nastalih povreda. Kao i kod voćnih vrsta, zbog mogućnosti infekcija grana, pojave rak rane, bakterijskih i gljivičnih obolenja lišća, mogućnost pojava i širenja truležnica korena, pored programa prskanja neophodna je i odredjena higijena zasada. Ona se najčešće sastoji u uklanjanju suvih grana, zaraženog lišća, sprečavanju preteranog vlaženja zemljišta, uništavanju korova itd. Radi zaštite lešnika od bolesti i štetočina potrebno je izvršiti 5-7 prskanja godišnje. I - prskanje obavlja se krajem zime uz primenu 0.5% fobidol ulja ili 0.5% Oleadijazinona u cilju zaštite od mrazovca i štitastih vaši. II - prskanje se obavlja u vremenu razvoja prvih listova i cvetova uz primenu jednog od sledećih fungicida: jednoprocentni bakarni kreč, 0.3% Ortocida, 0.3% Cineba ili 1% Dorosala u cilju sprečavanja pojave monilie, bakterioze, aktrantoze i gleosporijuma. III - prskanje se obavlja 10 do 12 dana posle drugog prskanja uz upotrebu istih fungicida, a protiv istih gljivičnih i bakterijskih bolesti. IV - prskanje se obavlje 10 do 12 dana posle trećeg prskanja sa istim fungicidima i protiv istih bolesti. Ovo prskanje se može izostaviti u sušnim godinama ali je neophodno da se obavi u vlažnim. V - prskanje se obavlja početkom ili sredinom maja uz primenu jednog od akaricida: 0.15% Keltona, 0.1% Neurena i 0.06% Omita u cilju suzbijanja preglja lešnika. VI - prskanje se obavlja sredinom maja uz primenu o.1% Parationa ili 1.0% Thiodana, kojima se može dodati jedna od akaricida (0.15% Keltona, 0.1% Neurena i 0.06% Omita) u cilju suzbijanja crvljivosti i pregljeva lešnika. VII - prskanje se obavlja 10 do 14 dana posle šestog prskanja uz primenu 0.1% Parationa ili 0.15 Thodana a u cilju suzbijanja crvljivosti plodova. U prvoj i drugoj godini posle sadnje neophodna su prva tri prskanja a od treće godine pa nadalje moraju se obavljati sva predvidjena prskanja.

Berba plodova lešnika
Berba treba da se vrši što kasnije, odnosno u fazi maksimalne fiziološke zrelosti. Za lesku je karakteristično da svi plodovi na jednom stablu ne sazrevaju istovremeno. Zato se čeka da plodovi sasvim dostignu svoju fiziološku zrelost a to je kada se kupula (omotač) lako odvaja od ploda i kada plodovi masovno počinju da padaju na zemlju. Tada se vrši trešenje stabala i berba plodova sa prethodno postavljenim platnom.

Sušenje plodova lešnika
Sušenje je mera koju treba obavezno primeniti jer u protivnom može doći do pojave budji i propadanja plodova. Još prilikom berbe jedan deo plodova pašće zajedno sa omotačem. Omotač sadrži znatno više vode pa ga zato treba skinuti. Plodovi koji su obrani zajedno sa omotačem a ne možemo ih ručno skinuti odmah, prvo se suše 6 do 8 dana na suncu uz često mešanje. Posle ovakvog suenja 80% plodova biće odvojeno od omotača, a ostali plodovi se još malo moraju dopunski osušiti. Ukoliko ostane omotač kod nekih plodova, takvi plodovi se stavljaju u magacinski prostor u sloju od oko 30 cm i tu ostanu 10 do 12 dana. Za to vreme stalno se mešaju da bi se sušenje ubrzalo, a samim tim i odvojio omotač. Sve ovo treba shvatiti kao problem, pa zato berbu treba izvršiti kada su plodovi u punoj fazi zrelosti. Kada su svi plodovi očišćeni onda se oni suše na suncu još dva do tri dana ili u specijalnoj sušnici sve dok njihova vlaga ne dostigne 8-10%. Smatra se da je temperatura od 32-34 C optimalna i dovoljna za sušenje. Dobro osušeni plodovi mogu se čuvati 2 do 3 godine. Medjutim, bolje je da se ne čuvaju više od godinu dana jer gube na težini i boji, a ponekad radi visokog sadržaja vlage mogu i da užegnu.

Čuvanje plodova lešnika
Čuvanje je neophodno ukoliko proizvodjač posle sušenja nije u mogućnosti da odmah proda plodove lešnika. U tom slučaju lešnik se mora skladištiti u prostorijama koje treba da budu suve i osvetljene. U vlažnim prostirijama plodovi lešnika brzo propadaju, budjaju i zbog toga gube na težini i kvalitetu. U odgovarajućem skladišnom prostoru plodovi lešnika treba da budu u tankim slojevima razvučeni i da se povremeno mešaju, da nebi primili neprijatan miris. Preporučuje se povremeno da se u magacinskom prostoru pali sumpor radi uništavanja pojedinih gljivica, a takodje da se čuva i negašeni kreč koji smanjuje vlažnost u prostoriji. Pod magacinskog prostora treba da bude izradjen od betona, prethodno izoliran od vlage. Preko betona treba postaviti suve daske. Zidovi treba da su izmalterisani i sa spoljašnje i sa unutrašnje strane. Prostorija treba da ima električni ventilator koji ce odstaranjivati suvišnu vlagu. Ventilator treba postaviti na 30 cm od ivice plafona. Radi uspešnog čuvanja treba ugraditi i električne kalorifere. Broj i veličina kalorifera će zavisiti od veličine prostorije odnosno od količine lešnika koji se čuva. Kaloriferi treba da budu sa termostatom i slušice za održavanje temperature zagrevanje skladišta na 30 C. Termostat se postavlja na visini od 1 metra od poda. Radi dobre manipulacije i kretanje radnika u magacinu treba magacinski prostor pregraditi u boksove. Jedan boks treba da ima 6 m2, a izmedu njih je prostor u širini od 1 m koji služi za kretanje radnika i izvodjenje svih manipulativnih poslova.

                                                      Sadnice lešnika

Lešnik se koristi u prehrambenoj industriji i konditorskoj industriji, medicini i parfimeriji, kao boja u slikarstvu itd. Svetska proizvodnja je ograničena zbog čega ova cenjena voćka uvek ima dobru cenu i dosta se traži, pa iz tih razloga treba širiti i u našim zasadima. Dobro radja i na skromnijem zemljištu. Pri zasnivanju zasada lešnikom voditi racuna o sledećem:
- birati sorte kasnijeg cvetanja i ranijeg zrenja
- za uzgoj lešnika dobra su brdsko planinska područja sa dovoljno vazdušne vlage mada se gaji i u ravničarskim oblastima.
- kritičan je period cvetanja, jer su u tom periodu temperature niže od -6 C nepovoljne za zametanje plodova.
- i kod lešnika uglavnom kao i kod oraha ženski i muški cvetovi cvetaju nejednovremeno (dihogamija)
- najbolje je sadjenje u jesen ili zimi ako vreme dozvoljava i to na šećernim stranama, jer ti položaji sprečavaju ranije cvetanje leske.
- za sigurniju i obilniju rodnost lešnika preporucuje se pored odgovarajućeg oprašivača još dve do tri sorte u istom zasadu
- ne koristiti kao podloge pri kalemljenju sorte koje daju puno izdanaka.
- većina sorti u našim uslovima sazreva krajem VIII i početkom IX. Raspon izmedju najranijih i kasnih sorti je 20 dana.
Štetočine lešnika su: Leskotoc ili lešnikov crv (izaziva crvljanje plodova), leskova grinja leskova strižibuba, štitasta vaš šljive. Bolesti lešnika su: pepelnica leske i parogena bakterija.
Sadnice se najviše proizvode izbojcima iz korenovog vrata matičnog stabla sorte pa ih iz tih razloga treba širiti. Moguće je sadnice proizvesti i kalemljenjem, ali se postupak ekonomski ne isplati. Takode je moguće proizvesti sadnice položenicama, nagrtanjem, itd.
1.) Rastojanje izmedu sadnica lešnika ako se gaji u vidu žbuna:
- bujne sorte - 5m x 5m
- srednje bujne - 5m x 4m
- slabo bujne - 4m x 4m
2.) Rastojanje izmedju sadnica leske ako se gaji kao stablašica kalemljena na podlozi od mečje leske:
- bujne sorte - 6m x 5m
- srednje bujne - 5m x 5m
- slabo bujne - 5m x 4m
3.) Rastojanje izmedu sadnica leske ako se gaji u vidu žive ograde:
- bujne sorte - 6m x 3m
- srednje bujne - 5m x 3m
- slabo bijne - 4m x 3m
Prvi broj označava rastojanje izmedju redova, a drugi broj označava rastojanje izmedu sadnica u redu.
Period porasta plodova leske
Stupanje leske u period rodnosti zavisi pre svega od načina razmnožavanja. Kalemljena ili na sopstvenom izdanku leska počinje da radja u trećoj ili četvrtoj godini posle sadjenja. Posle tog perioda prinosi se povećavaju sukcesivno do desete godine, kada počinje faza pune i ustaljene rodnosti.
Vegetativno razmnožena leska redovno i obilno radja u uslovima primene agrotehničkih i pomotehničkih mera sve do 20, eventualno 30 godina starosti. Posle tog perioda neophodno je podmladjivanje (obnova i zamena rodnog drveta), a to se postiže kratkom rezidbom. Generativno razmnožena leska prorodi tek u 6. ili 7. godini posle sadjenja. Prinos po jednom žbunu ili stablu krece se od 10-12kg, odnosno oko 3 tone po hektaru. Vek divlje leske je preko 100 godina, a kod sorti u intezivnoj proizvodnji je znatno kraći (50-80 godina).

Proizvodnja 2014

aaaaaaaaaaaaiii