Pitajte sve što vas interesuje

Voćarski forum

NOVO
Voćne sadnice: Šljiva, Kajsija, Breskva, Nektarina, Trešnja, Višnja, Kruška, Jabuka, Lešnik, Orah........Lozni kalem: Kardinal, Afusalim, Gročanka, Muskat hamburg, Muskat italija, Plovdina, Tamnjanika, Prokupac, Vranac, Crni Burgundac, Rajski Rizling, Rkacitel

Voćno lozni rasadnik "ARGUS"

Kruška

Najbolje osobine kao podloga ima anžerska dunja MA, koja se dobro ožiljava i ima dobar afinitet prema vecini plemenitih sorti kruške. Postoji jos i dunja BA koa podloga koja zadovoljava.
Dunja MA nema dobar afinitet ( medjusobno podudaranje-srastanje pri kalemljenju) sa nekim sortama a to su Julska šarena, Julska dekantkinja, Rana košija, Žifardova, Rana morteinjeva, Trevuška, KLapovka, Vilijamovka, Boskova bočica, Kleržo, Društvenka i dr. Dunja MA ima ima odlican afinitet sa: Kaludjerka, Karamanka, Lubeničarka, Hardijeva. Sorte koje imaju odličan afinitet sa dunjom MA koriste se kao posrednici pri kalemljenju onih sorti koje nemaju dobar afinitet sa dunjom. Kalemljenje preko posrednika: na dunju MA prvo se kalemi sorta odličnog afiniteta npr. Kaludjerka, a na Kaludjerku kao posrednika sledeće godine se okalemi željena sorta. Kruška najbolje uspeva na dubokom i rastresitom zemljištu. Suviše krečna zemljišta sa više od 3% kreča nisu pogodna za krušku jer se javlja hloroza. Voli osunčana područja bez previsokih temperatura, dobar deo sorti moze se uspešno gajiti i na visini do 800 metara.
Izbegavati prskanje kruške sistemičnim fungicidima kao rubigan, saprol, topaz i sl. jer nepovoljno deluju na krušku i izazivaju odbacivanje plodova. Najvažnije je delovanje kontaktnim fungicidima protiv čadjave krastavosti istovremeno se deluje protiv ostalih bolesti kruške.
Kod nas se najviše gaje: Vilijamovka, Krasanka, Kaludjerka, junska lepotica, Mortenijeva, Boskova bočica itd.
Najpoznatije štetočine kruške su: kruškina buva, lisne vaši, štitaste vaši, kruškina osa, kruškina stenica, smotavac pokožice, kruškin cvetojed,rutava buba, kruškin smotavac, kruškin pregalj, kruškin drvotočac, šiškarica lišca i td.
Bolesti kruske: Čadjava krastavost kruške, rdja kruške, bakterijska plamenjača, pegavost lišća,palež lista,rak ili virus.

Rastojanje pri sadjenju kalemova kruške:

Prvi broj označava rastojanje izmedju redova, a drugi izmedju voćaka u redu

Sve sorte kruške su u osnovi samobesplodne, što znači da se pri zasnivanju zasada strogo izbegava homogenost zasada tj. sadjenje samo jedne sorte, vec se u zasadu mora naći pored sorte koja se želi gajiti, još par sorti odgovarajućih oprašivaca koje se mogu zasaditi u manjem broju od osnovne sorte. Postoje neke sorte koje u zavisnosti od klimatskih i zemljišnih uslova imaju izraženu sklonost ka partenokarpiji. To je osobina neke sorte da zameće plodove bez oplodnje odnosno bez oprašivača. Ovaj način zametanja plodova ima oscilacija po godinama tj. nije siguran, pa je neophodno prisustvo oprašivača. Sorte sklone partenokarpiji su prema mnogim iskustvima sledeće: Julska dekantkinja, Fetelova, Vilijamovka ,hardijeva, Žifardova, Hardenpontova, Dilova, Kaludjerka, Angulemka, Kleržo,Trevuska, Zimska dekantkinja, lukasova i još neke. Postoje sorte koje imaju odličnu klijavost polena u cvetanju, pa su samim tim dobri oprašivači, a to su sledeće sorte: Vilijamovka, Krasanka, Domaca šampionka, Gijotova, Kleržo, Klerpova, Klapova itd.
Sorte sa slabom klijavošću polena odnosno loši oprašivači su: Kaluđerka,Dilova maslovka, Lukasova i td. O ovome se mora voditi računa pošto oprašivanje direktno utiče na procenat zametnutih plodova i prinos.
Kruška se moze kalemiti na sejancima divlje i pitome kruške, dunje, oskoruše gloga.
Gotovo sve plemenite sorte kruške kalemljene na sejanac divlje kruške dobro srastaju jer imaju dobar afinitet, otpornije su prema suši i mrazevima, nisu probiraci zemljišta sto može biti presudno u nepovoljnim godinama i sa aspekta dugovečnosti voćke. Lošija strana sejanac divlje kruške kao podloge je što neke sorte, a naročito zimske imaju lošiji kvalitet plodova u odnosu na dunju+posrednik. Dunja kao podloga pri kalemljenju kruške je od posebnog značaja sto se tiče kvaliteta plodova i rodnosti.
Najbolje osobine kao podloga ima anžerska dunja MA, koja se dobro ožiljava i ima dobar afinitet prema vecini plemenitih sorti kruške. Postoji jos i dunja BA koa podloga koja zadovoljava.

Neke sorte krušaka i njihove osobine:
Junska lepotica

JUNSKA LEPOTICA ( ITALIJA) Plod je sitan, masa oko 60g. Pravilnog kruškastog oblika, ravne površine a sa sunčane strane blago crvena. Meso je belo slatko, nedovoljno sočno. Vreme zrenja kraj VI početkom VII. Drvo je srednje bujno.Obilno radja, ranog cvetanja. Osetljiva je na pozno prolećne mrazeve u cvetanju pa ponekad podbaci u rodu. Plodovi po zrenju brzo gnjile. Sa dunjom kao podlogom ima loš afinitet pa joj treba posrednik pri kalemljenju. Zahteva kraću rezidbu i to u otvaranju cvasti. Oprašuju je: Košija,Morteni, Junsko zlato, Julska šarena.

Santa Marija

SANTA MARIJA Plod je srednje krupan do krupan mase okko 170g. Pokožica u zrenju dobija limun žutu boju, a sa sunčane strane je prekrivena lepim rumenilom.Meso je sočno,fino topivo, aromatično,prijatnog ukusa. Sazreva polovinom VIII meseca. Stablo je bujno izuzetno rodno, srednje poznog cvetanja. Srednje je osetljiva na pozno prolećne mrazeve u cvetanju,osetljiva je na č.krastavost i štetne insekte. Zbog velike rodnosti neki je "zovu i fabrika krušaka". Kalemi se na dunju MA, moze i na oskorušu. Orezuje se kasno i to blago. Oprašuju je Žifardova m., Hardijeva m., Moretinijeva, Košija, Krasanka.

Boskova bočica

BOSKOVA BOČICA (BELGIJA) Plod je krupan mase od 200 do 250g. Oblikom podseća na bocu po cemu je i dobila ime. pokožica ploda je suva, hrapava i ima rdjastu prevlaku, koja je isprskna tačkicama. Meso je belo,topivo,bez kamenih ćelija, sočno, izvanrednog kvaliteta. Sazreva polovinom IX meseca. Stablo je srednje bujno i rodno, dugih rodnih grančica, pozno cveta. Srednje je osetljiva na pozno prolećne mrazeve. Osetljiva na insekte, posebno na krušknu buvu. Sa dunjom pri kalemljenju nema dobar afinitet pa je potreban posrednik najbolje kaludjerka. Dosta zastupljena u našim plantazama zbog kvalitetnih plodova. Oprašuju je: Vilijamovka, Klapova, Fetelova i još neke sorte.

Fetelova

FETELOVA (FRANCUSKA) Plod je srednje krupan do krupan mase oko 190g oblika konično izduzenog kao labudov vrat. Pokožica je zelenozuta, a u zrenju slamastožuta i poprskana rdjastim tačkicama. meso sočno, ukusno, osrednjeg kvaliteta. Plodovi se beru 15 dana ranije od punog zrenja. Sazreva polovinom IX meseca. Stablo je srednje bujnosti i dobro radja. Srednje faze cvetanja. Osetljiva je na zimske i prolećne mrazeve pa se preporučuje za gajenje u toplijim oblastima. Osetljiva je na bakterijsku plamenjaču. Najbolje je kalemiti sa posrednikom jer sa dunjom nema najbolji afinitet. Rano prorodi i redovno radja, plodovi se dobro drze na granama u zrelosti. Partenokarpna je. Oprašuju je: Vilijamovka, Konferans, Hardijeva.

Kaludjerka

KALUDJERKA (FRANCUSKA) Plod je krupan do vrlo krupan mase koja varira od 180-250g, izduženog oblika. Pokožica debela sa rdjastom prugom isprskana svetlim tačkicama. Meso ploda je polutopivo, sočno, Siromašno kiselinama. Sazreva početkom X. Stablo je bujno, piramidalne krune, srednje-rano cveta. Otporno je na pozne mrazeve, sušu i štetocine, delom osetljiva na čadjavu krastavost, plodovi skloni opadanju. Ima odličan afinitet sa dunjom pri kalemljenju pa se često koristi kao posrednik pri kalemljenju. Kod nas je dosta raširena jer ima obilne rodnosti i krupne plodove. Partenokarpna je. Nije probirač zemljišta, plodovi joj se dobro i dugo čuvaju. Oprašuju je: Krasanka Trevuša, Hardijeva, Andre desport itd.

Vilijamovka

VILIJAMOVKA, BARTLET ( V. BRITANIJA ) Plod je krupan mase oko 200g. Kruškolik, nepravilnog izduženog oblika,kvrgave i neravne površine isprskane mrkim pegama. Pokožica ploda zelena a u zrenju prelazi u žutu. Meso krembelo, sočno, slatko, topivo, muškatnog mirisa, odlicnog kvaliteta, pogodna za sve vidove prerade.Vreme zrenja treća dekada i kraj VIII meseca. Stablo srednje bujnosti dobro radja, srednje pozno cveta, daje cvetne pupoljke i na vrhovima grančica. Osetljiva je na pozno prolećne mrazeve, bakterijsku plamenjaču i štetne insekte (kruškinu buvu i lisne vaši). Vilijamovka je stara engleska sorta, kod nas vodeća. Sa dunjom nema najbolji afinitet pa se kalemi preko posrednika (dunja MA+Kaludjerka kao posrednik+Vilijamovka). Partenokarpna je (PARTENOKARPIJA JE OSOBINA NEKE SORTE DA ZAMEĆE PLODOVE BEZ OPLODNJE ODNOSNO BEZ PRISUSTVA OPRAŠIVAČA). Bere se dve nedelje pre zrenja i čuva do 5 meseci u hladnjači. Opračivači: Klapova, Trevuška, Krasanka, Drustvenka, Konferans, Boskova bočica,kleržo, Žifard i jos neke.

CRVENA VILIJAMOVKA,RED BARTLED ( V. BRITANIJA ) Plod je približnog oblika i veličine kao u standardne sorte Vililamovke stim što je cela površina pokožice prekrivena lepom crvenom bojom i što ima malo slabiji kvalitet mesa od standardne Vilijamovke. Stiže 2 do 3 dana posle standardne Vilijamovke. Osobine stabla su takodje iste kao kod standardne Vilijamovke. Crvena Vilijamovka je nastala od standardne Vilijamovke spontanom mutacijom pupoljka, širi se od 1945 god. Dosta je tražena na trzistu, ali nije za vece zasade jer joj se često gubi crvena boja ploda. Podloge i oprašivaci su isti kao kod standardne Vilijamovke.

Crvena Vilijamovka
Klapova

KLAPOVA - Poreklom iz S.A.D. Plod srednje krupnoce, mase od 80-100g. Jajastog oblika. Pokozica zelenkastozuta sa suncane strane prekrivena lepim difuznim rumenilom. Meso je belo,topivo,slatko, prijatno za jelo.Sazreva u prvoj polovini VIII meseca. Stablo je erednje bujno ujednacene rodnosti, srednjeg perioda cvetanja. Otporna je na pozno prolecne mrazeve, pa se gaji i na vecoj nadmorskoj visini do 800m. Osetljiva je na vetrove, trazi zavetrinu. Sa dunjom nema dobar afinitet pa se na nju kalemi preko posrednika. Plodovi su ujednaceni po krupnoci. U zrenju puno opadaju pa se zbog toga moraju brati 10 dana pre zrelosti. Oprasuju je: Vilijamovka, Drustvenka, Konferans, Hardijeva, Klerzo,T revuska, Boskova bocica.

Konferans

KONFERANS - Poreklom iz Engleske. Plod je krupan, prosecne mase oko 230g. Plod pravino kruskolik nesto izduzen, pokozica u zrenju zelenozuta, bez crvenila na suncanoj strani. Meso je bledozuto, puterasto, slatko, aromaticno i prijatno za jelo. Plod se bere ranije svetlo zelen. Sazreva krajem IX meseca. Drvo je srednje bujno i veoma rodno, cveta srednje rano. Osetljiva je na pozno prolecne mrazeve, drvo je prilagodljivo razlicitim uslovima. Obilno i redovno radja. Plodovi se beru ranije i to u momentu kada iz zagasito zelene boje predju u svetlo zelenu, a vrh semenke dobije mrku boju. Oprasuju je: Vilijamovka, Klapova, Boskova bocica, Krasanka, Trevuska, Hardijeva itd.

Lukasova

LUKASOVA - Plod je krupan, kozica je zutozelena, sa malo rdje oko peteljke i pri dnu. Meso je zuckastobele boje, socno, topivo kiselkastoslatkog ukusa, blago izrazene arome.

Starkrimson

STARKRIMSON - Poreklom iz S.A.D. Plod je srednje krupan do krupan, mase oko 190g. a pojedini plodovi dostizu i 250g. Oblikom podseca na Klapovu od koje je i postala. Pokozica po formiranju ploda tamnocrvena, zrenjem postaje svetlija. Meso je krem belo, topivo, prijatnog ukusa. Sazreva polovinom VIII meseca. Stablo je bujno i razgranato, dobro radja, pozno cveta. Otporna je na poznoprolecne mrazeve, osetljiva je na stetocine, plodovi po zrenju brzo gnjile. Zbog atraktivne crvene boje kojom je prekriven ceo plod zanimljiva za okucnice i manje povrsine, moze se gajiti u manjem obimu. Sa dunjom ima delimican afinitet. Dobro i redovno radja. Oprasuju je: Stark delises, Trevuska, Vilijamovka, Boskova bocica, Grand sampion.

Zimska dekantija

ZIMSKA DEKANTKINJA - Plod je srednje krupnoce do krupan, pokozica zelena. Meso fino, topivo, aromaticno, odlicnog ukusa. Sazreva krajem X meseca. Stablo je srednje bujnosti, ranog perioda cvetanja. Osetljiva je na pozno prolecne mrazeve u periodu cvetanja i na stetne insekte. Bere se pre pune zrelosti u kasnu jesen kada nije za jelo, odlezavanjem u hladnjacama i skladistima naknadno dozreva. Partenokarpna je sto znaci da je sklona zametanju plodova bez oplodnje. Oprasuju je Krasanka i Hardijeva m.

Krasanka

KRASANKA - Poreklom iz Francuske. Plod je srednje krupan do krupan pojedini plodovi mogu biti veoma krupni i dostici 500g. sfericnog je oblika, siri nego duzi. Pokozica zelena, rapava, isprskana rdjastim tackicama, u zrenju zutozelena. Meso belo, topivo,slatkonakiselo, veoma kvalitetno. Sazreva pocetkom X meseca. Stablo kalemljeno na dunju je slabe bujnosti. Srednjerano cveta. Osetljiva je na pozno prolecne mrazeve, susu, moniliju kao i na bakterijsku plamenjacu. U kisnoj jeseni plodovi trule. Ova sorta na dunji je kvalitetnijih plodova, plodovi ranije i bolje sazrevaju i vocka ima kraci period vegetacije. Bere se ranije u svetlozelenoj boji pokozice, odlezavanjem dozreva i dobija na kvalitetu. Dobar je oprasivac a nju oprasuju: Vilijamovka, Klapova, Hardijeva, Klerzo, Konferans, Pakams trijumf.

MONŠALAR - Poreklom iz Francuske. Plod je krupniji, mase preko 190g. pravilnog krusastog oblika. Sa suncane strane prekriven po polovini pokozice lepim difuznim crvenilom. Meso je belicasto, veoma slatko, aromaticno, topivo, prijatnog ukusa. Sazreva polovine VIII meseca. Stablo je srednje bujno, veoma rodno, rano cveta. Osetljiva na poznoprolecne mrazeve u periodu cvetanja. Osetljiva je ne stetne insekte i virusna oboljenja. Sa dunjom nema nejbolji afinitet pa je treba kalemiti preko posrednika. Ova stara francuska sorta veoma dobro radja i ima lepe plodove ali nije mnogo rasirena zbog osetljivosti na virusna oboljenje koja deformisu plodove.

JERIBASMA ili VODENJAČA (B.Z.H.) - Poreklom iz Turske. Plod je srednje krupan do krupan, mase oko 190g. Nepravilnog kruskastog oblika. Meso ploda je veoma socno, vodenasto, slabe arome, slatko i sa dosta kamenih celija. U zrenju privlaci ose i strsljenove. Sazreva krajem IX meseca. Kalemljena na divljoj krusci bujna a na dunji slabije bujna, srednje faze cvetanja. Otporna na poznoprolecne mrazeve, nije probirac zemljista, dobro podnosi susu, nije osetljiva na biljne bolesti, otporna na ervinijum. Ova sorta koje ima sporodicno u nasim vocnjacima dobro se slaze sad dunjom kao podlogom pri kalemljenju. Plodovi pre zrenja lako opadaju sa grana a osetljivi su na udarce, cuvaju se par meseci po branju. Zamece plodove i bez oplodnje (partenokarpna je), radja obilno, oprasuju je sorte dobri oprasivaci.

CUJURO ili NAŠI - Poreklom iz Japana. Plod je krupan, mase oko 150g. oblika okruglasto spljostenog, dosta lici na jabuku. Pokozica je bronzano zute boje, poprskana belim tackicama. Meso krem belo, hrskavo, vodenasto, sladunjavo i neobicnog ukusa. Sazreva pocetkom IX meseca. Stablo srednje bujnosti, robusno, ranijeg cvetanja. Dosta osetljiva na zimske (obavezno utopljavanje) i poznoprolecne mrazeve u cvetanju. Pri kalemljenju se uopste ne slaze sa dunjom kao podlogom pa se koriste kao podloge sejanac Vilijamovke i Pirus serotina. Plodovi se obavezno proredjuju. Zbog neobicnog ukusa nema perspektivu za gajenje kod nas. Oprasivac: Sinseki.

HARDIJEVA ILI GELERTOVA - Poreklo iz Francuske. Plod je krupan, prosecne mase oko 200g. kruskolik, ujednacene krupnoce. Na stablu pokozica je zelenkastozuta. Meso je belo, fino, topivo, prijatne arome i ukusa. Sazreva krajem VIII i pocetkom IX meseca. Drvo je veoma bujno, uspravnog rasta, veoma dobro radja, srednje je faze cvetanja. Osetljiva je na poznoprolecne mrazeve u cvetanju i na stetne insekte. Ima odlican afinitet (srestanje) sa dunjom pri kalemljenju pa se cesto koristi posrednik pri kalemljenju. Cenjena je zbog kvaliteta plodova. Partenokarpna je (sposobnost zametanja plodova bez prisustva oprasivaca). Oprasuju je: Boskova bocica, Klerzo, Klapova, Krasanka, Zifardova, Vilijamovka, Konferans.

KOŠIJA POZNA - Poreklom iz italije. Plod je srednje krupnoce, mase oko 140g. I krupniji je od Kosije rane i Kosije. Pokozica je u zrenju zuta, sa suncane strane prekrivena lepim difuznim crvenilom koje cesto prekriva do 2/3 povrsine. Meso je zuckastobelo, topivo, socno, aromaticno i prijatno za jelo. Sazreva u trecoj dekadi VIII meseca. Stablo je bujno, osrednje rodnosti, rano cveta. Osetljiva je na poznoprolecne mrazeve u periodu cvetanja kao i na stetne insekte. Ovo je jos jedan varijete sorte Kosija koji je najkasnijeg vremena zrenja i ima krupnije plodove od Kosije rane i Kosije. Oprasuju je: Trevuska, Klapova, Klerzoova itd.

BUTIRA PREKOČE MORETINI - Poreklom je iz Italije. Plod srednje krupan do krupan, mase oko 140g. pravilno kruskastog oblika. Pokozica glatka, zelenkastozuta, isprskana tackicama a sa suncane strane rumena. Meso belicasto, socno, topivo, slatkonakiselo, aromaticno i ukusno. Sazreva krajem VII i pocetkom VIII meseca. Drvo je srednje bujno do bujno, razgranato, rodno, ranije cveta, posebno ako se kalemi na dunju. Zbog ranijeg cvetanja pupoljci i cvetovi su osetljivi na poznoprolecne mrazeve. Sa dunjom nema bas najbolji afinitet pa je bolje kalemiti je na preko posrednika. U svim oblastima gajenja dala je dobre rezultate. Zri u jeku turisticke sezone kada se dosta trazi. Oprasuju je: Junsko zlato, Julska s., Vilijamovka, Krasanka, Trevuska Kosija, Klerzo, Zifardova i Santa Marija.

GRAND ŠAMPION - Poreklom je iz S.A.D. Plod je srednje krupnoce, mase oko 160g. cigrastog oblika i ujednacene velicine. Pokozica je svetlomrka, meso je socno, slatkonakiselo, prijatnog ukusa. Sazreva od kraja IX do polovine X meseca. Stablo je srednje bujno i rodno nezavisno od podloge pri kalemljenju. Delimicno osetljiva na poznoprolecne mrazeve u cvetanju, osetljiva na stetocine, plodovi su osetljivi na uboje. Sa dunjom kao podlogom pri kalemljenju se dobro slaze i veoma je rodna sorta nastala mutacijom pupoljka. Oprasuju je: Vilijamovka, Sampionka domaca, Starkrimson, Fetelova, Gijotova, Konferans, Boskova bocica, Pakams trijumf.

KLERŽO - Poreklom iz Francuske. Plod je veoma krupan, izduzen a trbusast u gornjem delu malo povijen. Pokozica zelenkasta, a u zrenju slamasto zuta oko peteljke rdjasta, rumena sa suncane strane, a poprskana zelenim i sivim tackicama. Meso je belo, socno, topivo, slatko, bez izrazene arome, drugorazrednog kvaliteta. Sazreva u drugoj dekadi IX meseca. Stablo srednje bujno ( kalemljeno ne dunji raste krzljavo ), srednje rano cveta. Osetljiva je na poznoprolecne mrazeve,cadjavu krastavost. Posto se sa dunjom kao podlogom ne slaze najbolje treba joj posrednik pri kalemljenju. Zbog obilne rodnosti i ovu sortu mnogi nazivaju "fabrika krusaka". Kod nas je ima u starijim zasadima. Oprasuju je: Krasanka, Boskova bocica,
Hardijeva i jos neke.

ŠAMPIONKA - Domaceg je porekla. Plod je vrlo krupan, mase oko 300g. a pojedini plodovi dostizu tezinu i do 500g. Pokozica svetlo zelena, a u zrenju limunastozuta. Meso je slatkonakiselo, socno i ukusno. Plodovi pogodni za potrosnju u svezem stanju i industrijsku preradu. Sazreva u drugoj polovini IX meseca Stablo je srednje bujno, robusno i dobro razgranato, kasnije cveta. Otporna je na susu i mrazeve, kao i na cadjavu krastavost. Ima odlican afinitet sa dunjom kao podlogom pri kalemljnju na kojoj rano prorodi i daje odlican rod. Odlican je oprasivac za mnoge sorte, a nju oprasuju sorte dobri oprasivaci.

KOŠIJA - Porelkomiz Italije. Plod je srednje krupnoce,prosecne mase oko 95g.pravilnog kruskastog oblika. Pokozica je sa suncane strane prekrivena lepim difuznim crvenilom. Meso je topivo,slatko,aromaticno i prijatno za jelo. Sazreva u trecoj dekadi VII meseca. Stablo je bujno i veoma rodno, ranog cvetanja. Osetljiva je na pozno prolecne mrazeve, cadjavu krastavost i stetocine. Plodovi su krupniji i lepsi od Kosije rane. Oprasuju je: Klerzo, Vilijamovka i dr. Postoje jos Kosija rana i Kosija pozna.

ARAPKA, KANTARKA, ZIMNJAČA (B.Z.H) - Nepoznato poreklo. Plod je veoma krupan, prosecne mase 320g. a pojedini plodovi dostizu tezinu i do 500g. Oblikom podsecaju na djule od kantara po cemu je i nazvana. Pokozica debela, kozasta, mrkordjasta. Meso je u berbi tvrdo, trpko i zrnasto, nije za jelo. Sredinom zime kada omeksa, osvezavajuce je nakisela, aromom podseca na Takusu. Sazreva U drugoj polovini X meseca. Stablo slabo do srednje bujno srednje faze cvetanja. Otporna je na cadjavu krastavost, ne podnosi vetrovita mesta gde plodovi otpadaju.Stara domaca sorta kruske koja je u iscezavanju. Kalemi se na sejancu divlje kruske ili oskorusi. Triploidna je sorta sto znaci da joj je neophodno prisustvo od najmanje dva dobra oprasivaca. Ne iziskuje nikakvu hemijsku zastitu, pa je dobra za proizvodnju B.Z.H.

DRUŠTVENKA - Plod je krupan do vrlo krupan, zatupasto kuglastog oblika. Pokozica je sivozelena i zrenjem prelazi u zelenkastozutu a na suncanoj strani je narandzasto crvena. Meso ploda je socno, ukusno i kvalitetno. Sazreva pocetkom IX meseca. Stablo je srednje bujno, grane rastu pod ostrim uglom, poznog je cvetanja. Otporna je na pozni mraz u cvetanju, osetljiva na bakterijsku plamenjacu, trazi osuncane povrsine. Sa dunjom kao podlogom nema najbolji afinitet pa se kalemi preko posrednika. Plodovi su skloni povecanom junskom opadanju, a u zrenju su osetljivi na uboje i udarce. Oprasuju je: Klapova, Vilijamovka, Konferans.

Društvenka
Kasnije na ovoj stranici opisaćemo još neke novije sorte krušaka.
aaaaaaaaaaaaiii