Voćne sadnice: Šljiva, Kajsija, Breskva, Nektarina, Trešnja, Višnja, Kruška, Jabuka, Lešnik, Orah........Lozni kalem: Kardinal, Afusalim, Gročanka, Muskat hamburg, Muskat italija, Plovdina, Tamnjanika, Prokupac, Vranac, Crni Burgundac, Rajski Rizling, Rkacitel

Voćno lozni rasadnik "ARGUS"

Kajsija

Cacanska pljosnata

Relativno dubok korenov sistem omogućava kajsiji uspešan rast i razvoj i na suvljem zemljištu, ako je dovoljno plodno i rastresito. Na peščanom i vlažnom zemljištu kajsija pati od smolotočine. Ima kratak period zimskog mirovanja, rano kreće sa cvetanjem, pa je osetljiva na pozne mrazeve. Štetočine kajsije su: Jabukin smotavac, rutava buba, breskvin savijač, voćna mušica i razne gusenice, a bolesti kajsije su: apopleksija, krastavost plodova, itd. Podloge pri kalemljenju: Džanarika +šljiva. Najbolje stenli+kajsija na visini 70 cm. Dobri posrednici su i Belošljiva, Čačanska lepotica i krupna zelenarenkloda. Razmak pri sadjenju: Piramida 6m sa 5m, palmeta 5m sa 4m .

Neke sorte kajsija:

Nju dzersi

NJU DŽERSI (S.A.D.) B.Z.H. Plod je krupan, okruglast, pokožica žuta do oranžžuta, meso srednje čvrstine zlatno žuto, slatko nakiselo, veoma ukusno i lako se odvaja od koštice. Vreme zrenja Kraj VI početkom VII meseca. Stablo je srednje bujnosti. Osetljiva je na pozne prolećne mrazeve, adopleksiju, plodovi dosta otpadaju pred samo sazrevanje. Ima odlicnu rodnost i veoma kvalitetne plodove ali je osetljiva na pozno prolećne mrazeve . Mora se brati malo ranije pri prelasku zelene boje u žutu, jer zreli plodovi dosta otpadaju. Novi klon nju džersi 39 ima bolje osobine od predhodnika.

Keckemetska ruza

KEČKEMETSKA RUZA (MAĐARSKA) - B.Z.H. Plod je srednje krupnoće , mase oko40-50g,pljosnat asimetričan i sastoji se iz dve nejednake polovine. Pokožica je žuta, sa sunčane strane rumena. Meso je bledožuto,sočno,slatkonakiselo, prijatnog ukusa,jezgra je gorka. Vreme zrenja druga polovina i kraj VII meseca. Stablo je bujno i razvija veliku krunu. Cveta kasno čime uglavnom izbegava poznoprolećne mrazeve. Srednje je otporna na sušenje stable (apopleksiju), osetljiva na sušu. KOd nas dosta zastupljena, pošto je pogodna i za hladnije oblasti. Lako se prepoznaje jer na peteljci od lista ima dva zaliska.

ČAČANSKA PLJOSNATA - B.Z.H. Plod srednje krupnoće, pljosnatoeliptičnog oblika po čemu je i dobila naziv. Pokožica je oranž boje a sa sunčane strane je prelivena crvenilom. Meso je sočno, slatkonakiselo, aromatično, visokokvalitetno. Sazreva krajem VII meseca. Stablo je srednje bujno. Relativno otporna na poznoprolećne mrazeve. Rano prorodi i obilno rađa. Plodovi su joj lepi I kvalitetni, meso je malo manje čvrstine u odnosu na plodove čačanskog zlata.
Ovde su opisane samo neke sorte kajsija, o ostalim sortama možete se informisati putem e-maila ili telefona. Još neke sorte kajsija: Roksana (Avganistan), Ambrozija (Italija), Luizetova (Francuska), Breda (Holandija), Lijabo (Francuska ), Čačansko zlato. Kasnije na ovoj stranici opisaćemo još 10-ak novih sorti kajsija.

Madjarska najbolja

MADJARSKA NAJBOLJA
Plodovi su krupni od 50 do 55g, ogrugli. Cepaca, crveno obojena sa karakteristicnim pegama. Meso dosta cvrsto, socno, slatko nakiselo, aromaticno, I veoma kvalitetno. Vreme dozrevanja je polovina jula meseca. Rodna I trazena za stonu upotrebu I industrijsku preradu. Cveta kasno.

NOVOSADSKA KASNOCVETNA
Prvi rod daje u 3. Ili 4. godini, ima srednje bujno stablo I piramidalnu krunu. Plod je srednje krupan, jajolik, pri vrhu malo spljosten. Na bledonarandzastoj pokozici pojavljuje se malo rumenila. Meso je cvrsto, nakiselo, osvezavajuce I blage arome. Lako se odvaja od kostice.

ROKSANA
Vreme dozrevanja je kraj jula I pocetak avgusta meseca. Plodovi vrlo krupni u proseku 70g, cepaca, izduzenog oblika narandzaste boje sa intezivnim crvenilom. Meso je cvrsto, vrlo ukusno. Atraktivna za trziste, odlicna za jelo I preradu. Kasno cveta.

Crna kajsija

CRNA KAJSIJA
Krupni plodovi zagasito plave boje. Meso ploda je socno, crvene boje, slatko nakiselog ukusa. Plodovi sazrevaju kasnije od obicne kajsije. Cveta kasno pa je otporna na pozne prolecne mrazeve.

Kajsija dzinovskih plodova

KAJSIJA DZINOVSKIH PLODOVA
Veoma krupni plodovi mase I do 165 g, vrlo kasno sazreva. Meso ploda je zuto, socno, slatko-nakiselog ukusa, aromaticno.

Novosadska rodna

NOVOSADSKA RODNA – B.Z.H. Plod veoma krupan (oko 80g.), skoro dvostruko krupnije od mađarske najbolje. Pokožica je narandžasta, sa sunčane strane rumena. Meso narandžasto, sočno, slatkonakiselo, vrlo ukusno,j ezgra slatka. Vreme zrenja druga dekada VII meseca. Drvo je umereno bujno. Cveta kasno čime izbegava poznoprolećne mrazeve. Rano prorodi i redovnije rađa od ostalih sorti. Kalemiti je preko posrednika (podloga džanarika + posrednik šljiva + plemka kajsije) u cilju izbegavanja sušenja stabla (apopleksija). Pošto ima slatku jezgru pogodna je za proizvodnju rakije, jer ne treba odvajati koštice. Preporučuje se najbolji posrednik stenli.

ZAKLOPAČKA RUŽA
Selekcija kajsije Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Dosta se gaji u beogradskom Podunavlju. Sazreva u prvoj dekadi jula. Cveta kasno, jedan dan posle Madjarske najbolje. Samooplodna je. Dobro je rodnosti. Plod je krupan (55 g), ovalnog oblika. Osnovna boja je narandžasta,a sa sunčane strane je prekrivena dopunskom intezivno crvenom bojom, koja je jednolično rasporedjena. Ima vrlo čvrsto meso i dobru skladišnu sposobnost (može se čuvati duže od mesec dana u običnoj hladnjači).

Zaklopačka ruža
Segedi mamut

SEGEDI MAMUT
Potiče iz Madjarske. Sazreva u prvoj dekadi jula. Stablo je bujno, sa široko piramidalnom krunom. Osetljiva je na virus šarke šljive. Cveta srednje rano i relativno kratko. Samobesplodna je sorta. Interinkompatibilna je sa sortama Cegledi orijaš, Ligeti orijaš i Kostjuženski. Sorta vrlo visoke rodnosti. Plod je vrlo krupan (60-65 g), izduženog-ovalnog oblika. Osnovna boja pokožice je narandžasta, a dopunska intezivno crvena pretežno rasporedjena u vidu tačkica, prekriva 30-40% površine ploda. Meso je narandžaste boje, čvrsto, srednje sočno, slatko-nakiselo, sa srednje izraženom aromom. Kvalitet je dobar. Sadrži 16,5% suve materije. Koštica je krupna, lako se odvaja od mesa. Pretežno se koristi za potrošnju u svežem stanju.

CEGLEDI BIBOR
Potiče iz Madjarske. U proizvodnji je od 1967. godine. Sazreva u prvoj dekadi jula. Stablo je srednje bujno do bujno. Osetljiva je na zimske i pozne prolećne mrazeve. Cveta srednje kasno. Samooplodna je sorta. Visoke rodnosti. Pod je krupan (55-60 g), jajastog oblika. Osnovna boja pokožice je narandžasta a dopunska intezivno crvena do tamno crvena, pretežno jednolično rasporedjena, prekriva 50-70% površine ploda. Meso je narandžaste boje, srednje čvrsto, sočno, slatko - blago nakiselo sa srednje izraženom aromom. Kvalitet je dobar. Sadrži 16% suve materije, koštica je krupna, lako se odvaja od mesa. Pogodna je za stonu potrošnju, kao i za preradu, naročito za kompot. Bolje je rodnosti od sorte Madjarska najbolja, ali je kvalitet lošiji.

Cegledi bibor

Noviji uzgojni oblici kajsije
U poslednjih tridesetak godina u svetu je nastalo više novih uzgojnih oblika, koji su umnogome doprineli intenziviranju proizvodnje voćaka. Takvi oblici su na primer vitko vreteno sa raznim modifikacijama, solaks, španski grm, tatura trelis i drugi. Oni se u odnosu na tradicionalne uzgojne oblike razlikuju po manjoj veličini stabla, ranijem stupanju u period rodnosti i većem prinosu po jedinici površine.
Glavni ograničavajući faktor za primenu savremenih visokointenzivnih oblika krune u zasadima kajsije je nedostatak slabo bujnih podloga, kao što su na primer podloga M9 kod jabuke ili Gisela 5 kod trešnje. Pored toga, kajsija ne podnosi jako orezivanje, jer ono može doprineti prevremenom sušenju stabala.
Savremeni uzgojni oblici kod kajsije su još uvek u eksperimentalnoj fazi. U nekim zemljama, kao što je Italija, u komercijalnim zasadima su zastupljeni uzgojni oblici vitko vreteno i "Y" sistem (tatura trelis).
Kod kajsije su ispitivani i drugi oblici krune, kao što su španski grm (Kappel, 2003) i solaks (Mooney i Evequoz, 2009). Iako je kod oba ova uzgojna oblika ostvareno značajno smanjenje bujnosti stabala, kao negativan efekat se javilo smanjenje krupnoće ploda.
Vitko vreteno (Fusetto) predstavlja vretenast oblik stabla. Odlikuje se time što se duž centralne vodice nalaze spiralno rasporedjeni nosači rodnog drveta. Ne postoje trajne skeletne grane, već se one periodično obnavljaju - zamenjuju novim.
Ovaj oblik krune se formira na slabo ili srednje bujnim vegetativnim podlogama. Uobicajena rastojanja sadjenja su 4-4,5 m izmedju redova, a u redu 1,5- 2,0 m. Maksimalna visina stabla je 2,5-3 m. U uzgojnom periodu rezidba je svedena na minimum, što doprinosi ranom ulasku stabala u period rodnosti.
Vitko vreteno omogucava veću rodnost po jedinici površine u odnosu na tradicionalne uzgojne oblike. U punoj rodnosti mogu se ostvariti za 30-40% viši prinosi nego kod kotlaste krune. Konusni oblik stabla obezbeduje dobru osvetljenost krune, što omogućava dobijanje plodova dobrog kvaliteta. Mala visina stabla omogucava lakše obavljanje pomotehničkih mera (rezidba, zaštita, berba).
Za ovaj uzgojni oblik je karakteristiučno da se u toku formiranja ne prekraćuje produžnica. Na centralnoj vodici se slobodno, bez pravilnog rasporeda formiraju nosači rodnog drveta. Njihova dužina se reguliše stalnim prekraćivanjem iznad letorasta najbližeg provodnici. Time se sprečava izdužvanje nosača rodnog drveta i udaljavanje rodne površine od centralne vodice.
Nedostatak ovog uzgojnog oblika je brzo starenje nosača rodnog drveta, posebno u donjem delu krune. Veoma je izražena tendencija premeštanja rodnosti u vršni deo krune. Zbog toga nosače rodnog drveta treba blagovremeno zameniti novim.
Ristevski i Mitrevski (1981) su u uslovima Makedonije ispitivali uporedo vitko vreteno i palmetu sa jednim spratom grana kao uzgojne oblike za kajsiju.
Pokazalo se da je vitko vreteno bolji uzgojni oblik od palmete. Najbolji rezultati su dobijeni pri gustini sadenja 4 x 2 m (1.250 stabala po hektaru).
Tatura trelis (Tatura Trellis, transferzalni Y sistem) je uzgojni oblik koji je nastao u Australiji (Irrigation Research Institute, Tatura). Na odgovarajućem naslonu (u obliku slova V) formiraju se na jednom deblu dva takozvana plodonosna zida koja medjusobno zaklapaju ugao od 60 stepeni. Na taj način se postiže dobra osvetljenost svih delova krune. Ovi plodonosni zidovi se oslanjaju na 5-6 redova žice, koji se nalaze na jednakoj udanjenosti od 30 cm jedan od drugog. Razmak sadjenja je 4,5-5 x 1-1,2 m (1.670-2.000 stabala po hektaru), a visina stabla 2,5-3,5 m.
Formiranje ovog sistema je dosta složeno, zahteva naslone, dosta znanja i radne snage. Rezidba u uzgojnom periodu je svedena na najmanju meru, kako bi se pospešio što raniji ulazak stabala u period rodnosti. Prvi rod se dobija već u drugoj godini, a puna rodnost nastupa u petoj godini. 
Iispitivali "Y" sistem gajenja kajsije uporedo sa kotlastom krunom. Zakljucili su da "Y" sistem obezbedjuje bolje korišćenje sunčeve svetlosti i veće prinose po jedinici površine, ali je krupnoća plodova manja u odnosu na kotlastu krunu.

"Y" sistem gajenja - Italija

Krupna rana madjarska

KRUPNA RANA (MAĐARSKA) - B.Z.H. Plod je veoma krupan, izduženo jajast sa dubokom uzdužnom brazdom, mase oko 100-140g. potkožica slamastožuta, sa sunčane strane zlatnožuta i išarana crvenim pegama. Meso svetložuto, sočno, slatkokiselo odličnog ukusa. Vreme zrenja druga polovona VI i početkom VII meseca . Stablo je umerene bujnosti. Dobro podnosi zimske mrazeve a srednje je osetljiva na pozno prolećne i sušu. Otporna je na parazite. Ova prastara mađarska sorta se gaji u Francuskoj i Nemačkoj a ima je i u našim voćnjacima. Po kvalitetu jedna od najboljih sorti kajsije u svetu. Ima veliku rodnost pa se preporučuje za gajenje i širenje.

Aurora

AURORA - Nastala je u Italiji kao spontani sejanac. U proizvodinji je od 1986. god. Vrlo rana sorta, sazreva u prvoj dekadi juna. Stablo je bujno sa širokom krunom. Radja na mešotvitim rodnim grančicama i majskim buketićima. Osetljiva je na bakterioze. Cvetni pupoljci su osetljivi na mrazeve. Cveta srednje rano, samobesplodna je sorta. Umerene je rodnosti. Plod je srednje krupan (45-50 g), okruglasto-izduženog oblika. Osnovna boja pokožice je narandžasta, a dopunska intezivno crvena, prezežno jednolično rasporedjena i pokriva do 50% površine ploda. Meso je narandžaste boje, srednje čvrsto, sočno, kiselkastog-slatkog ukusa sa prijatnom aromom. Plodovi brzo dozrevaju i u punoj zrelosti su slabije transportabilnosti. Koštica se odvaja. Stona je sorta. Zaslužuje pažnju zbog vrlo ranog zrenja, privlačnog izgleda i dobrog kvaliteta ploda. Mane su joj: osetljivost na mraz, samobesplodnost i slabija transportabilnost.

Roksana

DAČIJA - Nastala je u Rumuniji. Sazreva krajem juna. Stablo je srednje bujno. Pretežno radja na ratkim rodnim grančicama. Relativno otporna na moniliju. Cveta srednje kasno. Samobesplodna je sorta. Rodnost je visoka i redovna. Plod je krupan do vrlo krupan (60 g). Izduženo - okruglastog oblika. Osnovna boja pokožice je žuto-narandžasta. Sa sunčane strane ploda prekrivena je dopunskom intezivno crvenom bojom, rasporedjenom u vidu tačkica. Meso je žuto-narandžaste boje, čvrsto, sočno, slatko-nakiselog ukusa, sa izraženom prijatnom aromom. Kvalitet je veoma dobar. Plodovi su dobre transportabilnosti. Koštica se lako odvaja od mesa. Jezgra je slatkog ukusa. Pretežno se koristi kao stona sorta ali je pogodna i za preradu. Zaslužuje pažnju zbog velike krupnoće i dobrog kvaliteta ploda. Zahteva oprašivače. Ima slabiji afinitet sa džanarikom kao podlogom.

Dačija

NS 4 - Domaća sorta, stvorena na poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Selekcijom iz prirodne populacije. Selekcionari su Bogoljub Djurić i Bogoljub Keserović. Priznata je za novu sortu 2004. godine. Sazreva u prvoj dekadi jula. Stablo je slabo do srednje bujno. Pretežno radja na meštovitim rodnim grančicama. Cvetni pupoljci su relativno otporni na mraz. Cveta kasno. Samooplodna je sorta. Umerene je i redovne rodnosti. Plod je vrlo krupan (65 - 70 g). Okruglasto-ovalnog oblika. Osnova boja pokožice je narandžasta. Dopunska boja je intezivno crvena, jednolično rasporedjena, prekriva 30-60% površine ploda. Plodovi su vrlo privlačnog izgleda. Meso je narandžaste boje, srednje čvrsto, sočno, slatko, srednje-nakiselo, sa vrlo prijatnom aromom. Kvalitet je veoma dobar. Koštica se lako odvaja od mesa. Jezgra je slatka. Pretežno se koristi za stonu potrošnju. Pogodna je za sušenje i preradu. Zaslužuje da se gaji u većoj meri kao stona sorta zbog atraktivnog izgleda plodova, kao i dobrog kvaliteta.

NS 4

NS 6 - Domaća sorta stvorena na poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Selekcijom iz prirodne populacije. Selekcionari su Bogoljub Djurić i Zoran Keserović. Priznata je za novu sortu 2004. godine. Sazreva u drugoj dekadi jula. Stablo je srednje bujno do bujno. Pretežno radja na mešovitim rodnim grančicama. Cvetni pupoljci su relativno otporni na mraz. Cveta srednje kasno do kasno. Samooplodna je sorta. Visoke je rodnosti. Plod je vrlo krupan (65 g), okruglasto-ovalnog oblika. Osnovna boja pokožice je svetlo-narandžasta. Dopunska boja je intezivno crvena, jednolično rasporedjena, pokriva oko 30% površine ploda. Meso je svetlo naradžaste boje, čvrsto, sočno, slatko-nakiselo, sa prijatnom aromom. Kvalitet je dobar, lako se odvaja od mesa. Jezgra je slatka. Koristi se za stonu potrošnju a pogodna je i za preradu. Zaslužuje pažnju zbog visoke rodnosti i krupnih plodova.

NS 6
aaaaaaaaaaaaiii