Pitajte sve što vas interesuje

Voćarski forum

NOVO
Voćne sadnice: Šljiva, Kajsija, Breskva, Nektarina, Trešnja, Višnja, Kruška, Jabuka, Lešnik, Orah........Lozni kalem: Kardinal, Afusalim, Gročanka, Muskat hamburg, Muskat italija, Plovdina, Tamnjanika, Prokupac, Vranac, Crni Burgundac, Rajski Rizling, Rkacitel

Voćno lozni rasadnik "ARGUS"

U tekstu koji sledi, autora dipl. inž. Zorana Miloševića, možete saznati sve o načinu proizvodnje, održavanja i berbe dunje.

Plodonošenje
Drvo dunje živi obicno od 30 do 40 godina a pojedina usamljena stabla mogu da žive i do 70 godina.

Prvi rod daje u 2. godini;
Prvi značajniji prinos počev od 4. godine;
Obilniji rod se dobija od 5. - 6. godine;
Maksimalan oko 10. godine.
Prinos po stablu se krece od 10 do 60 kg u plantažnim zasadima, a pojedinacna stabla daju 100 pa i do 400 kg plodova.


Koren
Glavna masa skeletnog korena (70%) nalazi se na dubini od 8 do 25 cm, 25% korenovog sistema se nalazi na dubini od 25 do 30 cm, dok se ispod 30 cm razvija neznatan broj žila (5%).

Rasprostiranje korena u horizontalnom pravcu je kružno i uglavnom u radijusu slobodne krune.


Stablo
Dunja na sopstvenom korenu izraste najčešće do visine od 3 do 5 m. Redje se sreću pojedinacna stabla visine 6 m i više. Prirodni oblik dunje je žbun, medjutim, relativno lako se uzgaja kao stablašica u vidu svih uzgojnih oblika. U plantažnim zasadima dunja se obicno i gaji samo kao stablašica.

U takvim zasadima dunja se gaji najčešće u obliku slobodne krune, a sreću se i nepravilna palmeta sa kosim granama sa niskim stablima, vaza, poboljšana liderna i druge. Oblik slobodne krune zavisi od karakteristika rasta skeletnih grana sorti. Pored toga oblik slobodne krune se menja stupanjem sorti na pun rod.

Skeletne grane su vrlo žilave i izdržljive pod uslovom da je ugao pod kojim grana izlazi iz debla povoljan. U suprotnom, posebno u slucajevima kada dve ili više grana izlaze iz jednog mesta u sredini stabla, dolazi do cepanja. Do ovih pojava dolazi pod teretom roda ali i snega.


List
List dunje je karakteristicnog oblika i izgleda. Kada su stabla zdrava on je tamno zelene boje i sa donje strane maljav. Starenjem listova maljavost prestaje da bude izražena. Krupnoca lista dunje je vrlo razlicita, i krece se od vrlo krupnih (npr. vranjska), gde može dostici dužinu i do 18 cm, do sitnih (leskovacka).

U slucaju pojave viroze, list dunje postaje izuzetno sitan.

Listanje u dunje pocinje relativno rano u odnosu na cvetanje, obicno oko 20 dana pre cvetanja. List dunje je aktivan prakticno do duboke jeseni, pa zato cesto i ne opadne sa stabla jer mu se hlorofil nije razgradio niti formirao sloj za odvajanje izmedu lisne peteljke i grane.



Cvet
Iz mešovitog pupoljka dunje razvija se u prolece kratak porast, dužine od 5 do 15 cm sa 3 do 5 normalno razvijenih listova na cijem vrhu se potom pojavljuje pojedinacni cvet iz koga se dobija jedan plod.

Cvet dunje cine 5 vrlo lepih krunicnih listica bele boje ili bele boje sa crvenim vrhovima, 5 čašičnih listica, 25 do 30 prašnika i 5 slobodnih tuckova.

Nakon zametanja ploda grancica koja nosi cvet prestaje da raste. Dunja spada u vocne vrste koje vrlo kasno cvetaju, posle nje cveta prakticno samo mušmula. Ona u našoj zemlji, u raznim rejonima, cveta od polovine aprila do polovine maja i cvetanje traje relativno dugo, od 8 do 20 dana

U bujnijih letorasta se dešava da se donji cvetovi nalaze u stanju cvetnih butona dok su u gornjem delu vec precvetali.


Plod
Plod dunje je lažni, jer se razvija iz cvetne trube i zadebljale cvetne lože. Masa, odnosno težina ploda je vrlo razlicita i krece se od 50 grama u nekih divljih vrsta i ukrasnih formi do cak 2000 grama u kulturnih sorti.

Po obliku plod može biti okruglast (jabucast), izdužen (kruškast), zvonast, spljošten itd.

Peteljka ploda je prakticno grancica na kojoj je nastao cvet.

Pokožica je glatka ili maljava, ravna ili neravna u punoj zrelosti limunasto žute boje i vrlo prijatnog mirisa.

Meso ploda je socno, tvrdo, oporo, kiseloslatko i aromaticno. U mesu ploda se cesto nalazi mnoštvo kamenih celija.

Obicno se u 5 semenih kucica nalazi od 5 do 35, ponekad i više semenki, slepljenih sluzastim, slatkim materijama. Semenke su smede boje, nepravilnog oblika, u semenim kucicama koje su okružene pojasom sklerenhimskih celija.


Ekološki uslovi
Za uspešnu komercijalnu proizvodnju dunje veoma je znacajno da se izvrši dobar izbor lokacije. To znaci da bi trebalo da se pre podizanja dunjika, pogotovo na vecim površinama, ustanovi da li postoje uslovi za njeno gajenje. To su klimatski uslovi, zemljišni uslovi i orografija terena.


Svetlost
Dunja je heliofilna (svetloljubiva) vocka, pa joj najviše odgovaraju dobro osvetljena mesta. Ukoliko su stabla dunje zasenjena, ona slabo radaju, u pregustom sklopu radaju samo po periferiji krune. Plodovi u senci ne dobijaju sortno karakteristicnu aromu i znatno su zeleniji i maljaviji od normalno osuncanih plodova.

Svetlost kao faktor uspešne proizvodnje kod nas ne predstavlja nikakvo ogranicenje.



Toplota
Ogranicavajuci faktor širenja dunje je upravo toplota. Dunja dobro raste u uslovima vinogradarskih zona, dok u hladnijim zonama i na vecim nadmorskim visinama cesto strada plod pa i drvo.

Drvo dunje izmrzava na oko -27 C, dok deo rodnih pupoljaka i starijih grana izmrzava vec na -23 C.

Severna dunja, koju je stvorio Micurin, izdrži i do -35 C a da ne dode do bilo kakvih promena tj. oštecenja.

Izmrzavanje korena dunje javlja se na temperaturi od -12 C.

Oštecenja cveta dunje nastaju vec na -1 C u fazi otvorenih krunicnih listica, dok ako nisu otvoreni oštećenja ce nastati na oko -1,5 C.

Plodovi dunje, ukoliko budu izloženi dejstvu ranih jesenjih mrazeva pocinju da izmrzavaju na -2,2 C dok se npr. plodovi jabuke smrzavaju na -1,97 C a kruške na -1,8 C.



Voda i vlažnost
Kolicina vode u pojedinim organima dunje se krece do 85%, pa se zato bez dovoljno vode u zemlji i vazduhu ona ne može uspešno gajiti. Ipak, dunja srazmerno dobro podnosi sušne periode. U ekstremnim slucajevima savija listove u trubicu radi smanjenja transpiracije.

Za normalan rast i uspešno gajenje dunje, u literaturi se navodi da je potrebno da padne godišnje 750 do 990 mm vode sa dobrim rasporedom u toku vegetacije. Medutim u praksi se pokazalo da se dunja veoma uspešno gaji i u vocarsko-vinogradarskim krajevima gde najčešće ne padne više od 600 mm vode godišnje.

Ipak ona daje znatno bolje rezultate u uslovima navodnjavanja pa optimalnu vlažnost zemljišta treba održavati tokom cele godine, a posebno u avgustu i septembru kada je prirast plodova najintenzivniji.


Vetar
Vetar u intenzivnim zasadima dunje nanosi velike štete. Ako duva posle jacih kiša može da izazove naginjanje stabala. On može uticati i na odvaljivanje pojedinih skeletnih grana ili krune dunje. Pored toga, vetar utice i na isparavanje vode iz zemljišta, intenzitet transpiracije, na oprašivanje vocaka a pred berbu može da izazove znacajno opadanje plodova dunje. Zbog toga je na vetrovitim položajima poželjno podizati zaštitne pojaseve.


Zemljište
Najpogodnija zemljišta za dunju su ona koja su umereno vlažna, propusna i bogata hranljivim materijama. Teška i vlažna zemljišta, kao i jako suva i peskovita i karbonatna su nepogodna za gajenje dunje. Na jako karbonatnom zemljištu dunja na dunji je ugrožena hlorozom.

Stabla dunje vrlo povoljno reaguju na dubrenje stajnjakom pa je kao i kod drugih vocnih vrsta poželjno da sadržaj humusa bude što viši, makar 2-3%. Praksa je medutim pokazala da ima vrlo uspešnih zasada koji su podignuti na zemljištu sa svega 1% do 1,5% pa cak i manje humusa.
Debljina oranicnog sloja za dunju treba da bude najmanje 50 - 60 cm, da bi se dunja normalno razvijala.


Orografija
Što se orografije tice, prilikom izbora mesta za podizanje dunjika treba obratiti pažnju na nadmorsku visinu, ekspoziciju i nagib (inklinaciju) terena.



                                                      Podizanje zasada


Izbor sorti
Broj sorti dunje je relativno mali i ogranicen je na korišcenje svega nekoliko sorti u praksi. Kod nas se najčešce koriste leskovacka i vranjska dunja a redje druge.


Leskovacka dunja
Ovo je domaca sorta raširena po dolinama Velike, Južne i Zapadne Morave i u Vojvodini. U narodu je nazivaju dunjom, za razliku od vranjske dunje koju zovu dunjac. Stablo leskovacke dunje je u pocetnom periodu rasta bujno, ali cim prorodi bujnost se smanjuje i mogla bi se oznaciti kao srednja. Kruna je široka, okrugla i sa oborenim granama koje pod teretom roda padaju do zemlje. Dosta je otporna prema bolestima i štetocinama (osim prema virusima).

Prorodi relativno rano, a potom rada redovno i obilno i to uglavnom na kratkim rodnim grancicama.
Oblik ploda je jabucast, okrugao, ravan ili rebrast, krupan do vrlo krupan (200-500 grama).
Pokožica ploda u punoj zrelosti je limunasto žuta, meso ploda je sitnozrno, kiseloslatko, fine arome. Plodovi su posle berbe dobre transportabilnosti i obicno se za preradu prevoze u rasutom stanju. Sazreva sredinom do kraja oktobra.

Kao nedostaci ove sorte pominju se lako opadanje na vetru, sitni plodovi na lošijim zemljištima i u lošijim godinama itd.



Vranjska dunja
Ovu sortu narod naziva dunjac. To je naša stara sorta raširena u slivu Južne, Zapadne i Velike Morave, a manje u ostalim delovima Srbije.

Stablo ove sorte je do pocetka rodnosti vrlo bujno, a potom se bujnost nešto smanjuje. Skeletne grane izlaze pod oštrim uglom, a kada prorode povijaju se od polovine u luk ka zemlji mada ne pucaju.
Stablo Vranjske dunje je osetljivije na bolesti i štetocine od leskovacke dunje.
List Vranjske dunje je širok i krupan, ovalan ili jajast, nenazubljen, intenzivno zelene boje, sa slabim maljama na nalicju. Cvet je krupan i lep.

Plod je krupan do vrlo krupan. Težina mu se krece od 400 - 1500 grama, ponekad i više. Nisu retki plodovi od 700 - 800 grama. Oblik ploda je kruškolik i viši je nego širi. Pokožica ploda je srednje debljine, glatka, žute boje, pokrivena finim maljama, sa izraženim mirisom u punoj zrelosti.
Meso ploda je bledožuto, slabo socno, trpko, slatko nakiselo, sa dosta kamenih celija, posebno oko semene kucice. Prijatne je arome. U celini, kvalitet ploda je dobar.
Bere se od sredine do kraja oktobra za direktnu potrošnju, a za preradu može i nešto kasnije.
Kao glavne mane ove sorte pominju se: to što se meso ploda brzo raspada prilikom kuvanja i što oblik ploda nije najpogodniji za industrijsku preradu.


Oprašivanje
U pogledu odnosa oplodnje sorti, razlikujemo autofertilne (samooplodne), delimicno samooplodne i autosterilne (samobesplodne) sorte, kao i prelaze izmedu ovih grupa.

1. Samooplodne su: berecki, mamutova, šampion, plovdivska,(vranjska?).
2. Delimicno samooplodne su: portugalska, jelicka, leskovacka.
3. Samobesplodne su: trijumf, češka, pazardžijska, mehelnica,(vranjska?).

Zbog svega navedenog, za uspešnu polinaciju, u savremenoj proizvodnji dunje neophodno je koristiti oprašivače i prilikom podizanja dunjika zastupiti najmanje dve sorte. Cak i sorte koje su samooplodne daju 2 - 3 puta više plodova prilikom primene oprašivača.

Kao najbolji oprašivači za leskovacku dunju koriste se obicno vranjska i pazardžijska dunja. Vranjsku dunju dobro oprašuju leskovacka i pazardžijska dunja.

Da bi se oprašivanje obavilo što sigurnije, potrebno je da se u blizini zasada ili u samom zasadu nalaze makar po dve košnice medonosnih pčela (Apis melifica) na hektar zasada.

Proizvodnja sadnica
Dunja može da se razmnožava semenom, reznicama, poločnicama, nagrtanjem, izdancima i kalemljenjem.
- Semenom se dunja razmnožava samo u selekcijskom radu, prilikom stvaranja novih sorti.
- Razmnožavanje reznicama (prporcima) se više koristi u proizvodnji podloga.
- Poločnicama se dunja razmnožava kada se želi da se od neke retke sorte proizvedu sadnice kojih nema u rasadnicima.
- Nagrtanjem se dunja razmnožava samo u proizvodnji podloga za kalemljenje i to obicno za dunju, krušku, mušmulu ili oskorušu.
- Razmnožavanje izdancima praktikuje se samo ako se željena sorta dunje nalazi na sopstvenom korenu.
- U masovnoj proizvodnji sadnice dunje se proizvode iskljucivo kalemljenjem.
Dunja se može kalemiti na desetak razlicitih nacina, od kojih se u praksi koriste samo okuliranje (ocenje) na spavajuci pupoljak, prosto spajanje i spajanje sa strane.



Podloge za dunju
U rasadnickoj praksi se sve sorte dunja kaleme na podlogu dunja MA iz Velike Britanije. Ovaj istmalinški (East Malling) klon ima najveci znacaj u rasadnickoj proizvodnji. Odlicno se ožiljava i vrlo dobro ukorenjava. Od svih klonova on je najotporniji prema mrazu. Stabla su na njemu srednje bujna i potreban im je naslon. Za postizanje visokih prinosa i odlicnog kvaliteta plodova sadi se na dubokim, plodnim, rastresitim i umereno vlažnim zemljištima.



Uzgojni oblici
- poboljšana piramidalna kruna
- kotlasta kruna
- nepravilna palmeta sa kosim granama
- vitko vreteno, spindelbuš ili pilar
- slobodan oblik


Rezidba dunje u rodu
Dunja radja na kratkim, vitim i dugim grancicama.

Kratke rodne grancice se ne skracuju, jer im se rodni (mešoviti) pupoljci nalaze pri vrhu (obicno 1 - 3). One se izrodavaju nakon 3 - 4 godine radanja, pa je zbog toga potrebno imati i jacih porasta na kojima ce se u meduvremenu formirati nove.

Vite rodne grancice se po pravilu ne skracuju, vec se samo proreduju.

Skracivanjem dugih grana se kod dunje može potencirati bolje grananje i dobijanje novih kratkih i vitih grancica, što nije uvek slucaj kod drugih jabucastih vrsta.

Letnja rezidba dunje, ili rezidba na zeleno takode se može obavljati i ona daje veoma povoljne rezultate.



Rastojanja za dunju
Rastojanje izmedu redova i u samom redu zavisi od niza cinilaca i to od: primenjene podloge, bujnosti sorte, uzgojnog oblika, tipa zasada, ekoloških uslova i nivoa agrotehnike.

U praksi se srecu rastojanja izmedu redova od 4 - 6 m, a u redu od 2,80 do 4,50 m.

Rastojanje od 4 m izmedu redova pokazalo se kao nedovoljno, jer dunja gajena slobodnim oblikom, u punom rodu pri kraju vegetacije, pod teretom roda savija grane do zemlje i potpuno zatvara meduredni prostor. Rastojanje od 6 m je preveliko za pljosnate oblike krune a i bio bi isuviše mali broj stabala po jedinici površine.

Rastojanje u redu, primenom pilara moglo bi se smanjiti na 2 m i time bi se omogucilo povecanje broja sadnica na 1000 stabala po hektaru.



Raspored sorti
Radi boljeg oprašivanja dunje, u vocnjaku se mora izvršiti raspored glavne (vodece) sorte i sorti oprašivaca (pratecih). Poželjno je da glavna sorta ne bude udaljena od sorte oprašivaca više od 15 m. Ovo se postiže ako ne sadimo više od 6 redova glavne sorte. Moguci raspored u takvom slucaju je 6:2:2. Ipak, daleko povoljniji su slucajevi odnosa 4:2; 4:2:2 ili 4:1:1. U praksi se najčešće srecu zasadi u kojima su leskovacka i vranjska dunja, pa odnos može biti 6:2; 6:1 i slicno.


Sadnja
Priprema zemljišta za sadenje dunje sastoji se u krcenju, čišćenju i ravnanju terena ukoliko je to potrebno, zatim u poboljšanju plodnosti i drugih osobina zemljišta (melioracija), rigolovanju i kopanju jamica. Dakle, zemljište treba u avgustu, najkasnije u septembru izrigolovati ili bar duboko izorati na 40 - 50 cm i podriti na 80 cm.
Zatim se predvidena površina neposredno pre sadnje isparceliše, razmeri, obeleže se pravci redova i mesta vocaka u njima.



Zaštita od nepovoljnih klimatskih činilaca
Ukoliko je dunjik podignut na izrazito vetrovitom terenu, onda treba podici tzv. vetrolomne zasade brzorastuceg drveca koji ce lomiti snagu vetra i time smanjivati njegovo štetno dejstvo.

Dunja spada u vocne vrste koje su vrlo osetljive na sve vrste mehanickih oštecenja, pa i na grad. Protivgradne mreže su vrlo efikasan nacin zaštite od grada. Njihova primena je veoma skupa, pa se njima može štititi samo proizvodnja koja daje veliki bruto prihod i ostatak dohotka.

Zaštita od poznih prolecnih mrazeva je obezbedena prirodnim putem, samim vremenom cvetanja dunje, pa nju nije neophodno posebno izvoditi.


Održavanje zemljišta
Nacini održavanja zemljišta u plantažnom zasadu dunje su sledeci:
- jesenja obrada (osnovna obrada), do 10 cm dubine
- dopunska obrada, u koju spadaju održavanje zemljišta u stanju jalovog ugara (ciste obrade), travnatog pokrivaca i mulciranje
- održavanje zemljišta herbicidima.
Sa primenom herbicida može se poceti u mladim zasadima vec od prve godine i to po pravilu kontaktnim herbicidima.



Mineralna ishrana dunje
Mlada stabla, do pete godine života, obicno se prihranjuju pojedinacno, sa po 0,2 - 0,5 kg KAN-a i sa 0,5 - 1,2 kg NPK dubriva formulacije 10:12:26 po stablu, u zavisnosti od starosti.
U rodnim zasadima korenov sistem dunje se prostire po celoj površini zemljišta, pa se stoga dubri cela površina dunjika, normama koje zavise od starosti i iscrpljenosti stabala, gustine sadenja i dr., ali okvirno to su kolicine od 200 - 400 kg KAN-a i 400 - 600 kg NPK djubriva. Ovakva prihrana se obavlja u jesen i rano s proleca (u prvoj polovini marta i pocetkom maja), a leti se, ukoliko se primete znaci nedostatka pojedinih elemenata prihranjivanje vrši folijarno (prskanjem preko lista) tecnim preparatima.



Navodnjavanje
Dunja vrlo dobro reaguje na navodnjavanje, a pošto je vrlo zahtevna u tom pogledu u toku celog vegetativnog perioda joj treba obezbediti dovoljne kolicine vode.

Obicno se prvo zalivanje izvodi vrlo rano, vec u vreme otvaranja pupoljaka. Drugo zalivanje se preporucuje pred kraj junskog opadanja, trece u julu i cetvrto u avgustu, kada plodovi i letorasti još rastu intenzivno.

Sva ova navodnjavanja treba da budu obilna: prolecno sa 25 - 30 mm, a letnja sa po 50 - 60 mm po m2.

Nacini navodnjavanja su sledeci:
- površinski (pomocu prelivnih leja)
- veštackom kišom (orošavanjem)
- subirigacijom (podzemno)
- kap po kap
- i kao poseban nacin navodnjavanja fertirigacija (kroz sistem kap po kap), kada se vocnjak istovremeno i navodnjava i dubri.



Zaštita dunje od bolesti i štetocina
Intenzivna proizvodnja ne zahteva intenzivno trošenje pesticida, nego korišcenje znanja da se zaštita sprovede što racionalnije.
Broj prskanja treba da bude onoliki koliko je potrebno da dobijemo zdrav rod. Odredjeni procenat oštecenja treba tolerisati. Suzbijanje treba sprovoditi u momentu kada štetočine ili bolesti predu ekonomski prag štetnosti. Dunja se uspešno može zaštititi sa 6 - 8 tretiranja.

Palež dunje (Erwinia amylovora)
Simptomi se javljaju na cvetovima, listovima i mladarima. Zaraženi delovi brzo venu, posmedje, a kasnije pocrne, osuše se i tako vise na grancici. Karakteristicno za ovo oboljenje je pojava pastirskog štapa na mladarima i izlucevina - eskudat, prvo u vidu mlecnih kapljica a kasnije se sliva u srebrnkastu prevlaku. Obolevaju grane i stablo, na njima dolazi do oštećenja kore. Drvo ispod oštecene kore je crvenosmede sa sluzastom prevlakom. Bolest se širi za vreme citave vegetacije i to pomocu insekata, kiše, oruda za rad, posebno priborom za rezidbu. Bolest prenose ljudi, ptice, a najsigurniji put su bolesne sadnice.
Mere borbe u hemijskom smislu reci su vrlo ogranicene. Obaveza je svakog vlasnika vocnjaka da obavesti nadležne organe, inspekcijsku službu.



Monilija dunje (Sclerotinia cydoniae, Monillia neans, Monillia fructigena)
Gusta sadnja i visoka vlažnost u periodu cvetanja posebno pogoduju razvoju ove bolesti. Simptomi se najpre javljaju na mladom lišću. Prvo se javljaju tamnomrke pege duž nerava, a kasnije i izmedu njih. Na tim pegama se stvara presvlaka specificnog mirisa, to su konidije, koje šire dalje zarazu na cvetove, mlade plodove i grancice. Mladi plodovi se zaraze preko prašnika, pocrne, mumificiraju se i ostaju do drugog proleca na grancicama ukoliko se ne uklone.

U skladištu se javlja kao smeda vodnjikava trulež sa karakteristicnim koncentricnim krugovima plodonosnih tela. Najefikasniji nacin suzbijanja ove bolesti je preventivno prskanje. Prvo prskanje pred samo cvetanje dunje, drugo prskanje u vreme punog cvetanja, a trece prskanje posle precvetavanja. Osim navedenih prskanja u jesen valja pokupiti zaraženo lišće, vrhove grancica i mumificirane plodove pa ih spaliti.

Od ostalih bolesti pomenucemo pegavost lišća dunje, zatim pepelnicu dunje, uz napomenu da je dunja prilicno otporna na ove bolesti. Dunju napada i veliki broj štetocina kao što su: breskvin smotavac, jabukin smotavac, zelena lisna vaš, rutava buba, moljci, cvetojedi, mineri lista, potkornjaci, sipci, smotavci pupoljaka i td.

Od štetnih glodara dunju napadaju zec, poljski miš i vodena voluharica. Štete može da pricini i srna.


Mehanizacija dunje
U proizvodnim zasadima dunje koristi se uglavnom ista mehanizacija kao i u klasicnim zasadima.



Berba
Vreme berbe plodova dunje presudno utice na kvalitet i njihova tehnološka svojstva, s obzirom na cinjenicu da se hemijski sastav najintenzivnije menja oko 1-1,5 mesec pred berbu. Pošto dunja vrlo dugo vegetira, raste i do kraja oktobra, preranom berbom nastace vrlo veliki gubici u težini (do 1% dnevno) ali i u kvalitetu. Skladišna sposobnost ce im se umanjiti a uvecace se gubici pri cuvanju. Ukoliko se pak dunje kasno uberu postoji opasnost od prekomernog opadanja i jace pojave truleži pri skladištenju. Zbog toga pri kasnijoj berbi plodove treba što krace cuvati i brže preraditi.

Vreme berbe plodova dunje se u praksi odreduje uglavnom po boji pokožice, lakoce odvajanja plodova od grane, boji semenjace semenke i dr. Vranjska i leskovacka dunja se beru na oko 160 do 170 dana od vremena punog cvetanja. Plodovi dunje se beru tako što se plod obuhvati rukom, blago uvrne i okrene na gore. Plodovi vranjske i leskovacke dunje nemaju pravu peteljku što pojednostavljuje berbu, transport i cuvanje, jer ne dolazi do mehanickih povreda od uboda peteljki.

Pri berbi treba paziti da se ne lome grancice koje nose plodove, jer ce one nositi rodne pupoljke za narednu godinu. Zbog toga što plod dunje ima tvrdo meso u praksi vlada mišljenje da ona nije osetljiva na udare. Medutim ona je kao i jabuka i kruška veoma osetljiva na udarce i mehanicki oštecena mesta vrlo brzo oksidišu i potamne.

DunjJ za upotrebu u svežem stanju treba prezentirati u holandezima u kojima su dunje složene u jednom sloju. Upotreba uložaka nije neophodna zbog krupnoce plodova.

Dunje namenjene industrijskoj preradi beru se u boks palete koje se prazne na dnu ili u plasticne jabucare a transportuju se u rasutom stanju.



Skladištenje
Skladištenje dunje je vrlo delikatan posao. Ona se može relativno dobro cuvati pod uslovom da ne dode do pojave fizioloških oboljenja. Pri cuvanju dunje javljaju se neparazitska i parazitska oboljenja. Od oboljenja iz prve grupe najčešće se javljaju unutrašnje potamnjivanje i gorke pege. Od parazitskih oboljenja najćešće sa javlja meka trulež (Penicillium expansum).

Ekonomicnost gajenja dunje
Gajenje dunje kao alternativne vocne vrste u odnosu na druge vrste voca koje se nalaze u trenutnoj krizi zbog hiperprodukcije, otvara nove mogucnosti. Ovo pre svega i zbog toga što dunja traži znatno manja ulaganja u pocetnu investiciju nego druge vocne vrste, a u procesu redovne proizvodnje troškovi su takode znatno niži nego što je to slucaj kod jabuke i kruške.

Ukupni troškovi proizvodnje dunje u rodu pri prinosu od 40 t/ha iznose i do 40% manje u odnosu na jabuku i neke sorte zimskih krušaka.

Velika prednost dunje u odnosu na druge jabucaste vocne vrste jeste i u tome što se dunja bere u ambalažu koja se koristi višekratno, što u krajnjoj instanci utice i na konacni finansijski rezultat.

                                                      

                                                               DUNJA

Dunja je veliki probirac zemljišta. Najbolje uspeva na propustljivim , ocednim, rastresitim, plodnim i dubokim zemljištima. Isuviše krecna zemljišta sa preko 5% kreca su nepogodna za dunju, jer na takvim zemljištima pati od hloroze. Dunji takode ne odgovaraju suvise vlažna i hladna, zaslanjena i zabarena zemljišta. Dunja dobro podnosi sušu. Prevelika vlažnost vazduha negativno utice na kvalitet plodova. Koren dunje žiličast vecim delom se razvija u gornjem sloju zemljišta do dubine od 30cm.
Najpoznatije štetocine dunje su: Pepelnica dunje, lisna crna pegavost dunje, smedavost lista dunje, trulež plodova. Dunja se kalemi na dunju MA ili BA 29 (pored toga može se kalemiti na podlogama belog gloga i oskoruše). Dunja okalemljena na podlogama MA ili BA 29 se sadi na rastojanju 4m x 3m. Prvi broj oznacava razmak izmedu redova, a drugi izmedju stabala. Za dunju okalemljenu na sejancu rastojanje je nešto vece i iznosi 4m x 5m.

                                     NEKE SORTE DUNJA I NJIHOVE OSOBINE

LESKOVACKA. Plodovi krupni od 300-500g. Jabucastog oblika, okruglasti, glatke pokožice, slabo izraženih rebara, bez malja. Pokožica ploda svetložuta I mirišljava, meso belo, cvrsto socno, aromaticno. Sazreva X meseca. Stablo je srednje bujno okruglaste krune. Osetljiva je na štetne insekte smotavce plodova, otporna na mraz. Leskovaccka dunja spada u red najboljih sorti na svetu. Dobra je za industrijsku preradu, od nje se spravlja vocni sir kintikes. Kasno cveta, radja redovno. Oprašuju je vranjska dunja.
VRANJSKA, DUNJAC. Plodovi su vrlo krupni, od 500-1000g. kruškolikog oblika sa izraženim gukama pokožica maljava zlatnožute boje. Meso žuto kiselkasto slatko, sundjerasto slabijeg kvaliteta od leskovacke. Sazreva X meseca. Stablo bujno krupnog lišća, dekorativno. Osetljiva na štetne insekte smotavce plodova a plod osetljiv na uboje. Oprašivač joj je Leskovačka dunja.

ŠAMPION (S.A.D.).  Ima krupne plodove prosecne mase oko 360g. Oblik ploda kruškast, pokožica limun žute boje. Meso umerene socnosti slatkonakiselo I mirišljavo. Sazreva X meseca. Stablo je bujnog rasta. Osetljiva je ne smotavce plodova. Rada redovno I obilno, oprašuju je Leskovacka I Pazardžijska.

TRIJUMF.  Bugarska sorta. Nastala je ukrštanjem Pazardžijske sa Ceškom dunjom.
Sazreva kasno, u drugoj polovini oktobra.
Stablo je umereno bujno, sa jakim deblom i okruglastom krunom. Razgranatost krune je dobra, kao i obucenost rodnim drvetom. Cveta srednje rano (istovremeno sa Portugalskom dunjom). Ima polen dobre klijavosti.
Samobesplodna je. Dobro je oprašuju sorte: Asenica, Portugalska dunja, Trimoncijum i Hemus. Pocinje rano da plodonosi i izuzetno dobro i redovno rada, što potvrduju i preliminarni rezultati na podrucju beogradskog Podunavlja (Mratinic isar., 2009).
Zbog kasnijeg sazrevanja plodova nije pogodna za gajenje na podrucjima van vinogradarske zone (gde se javljaju rani jesenji mrazevi).
Plod je krupan, prosecne mase oko 470 g, zatupasto kruškastog oblika, prave, glatke površine, bez izraženih rebara, sem u delu prema čašici. Pokožica je tanka, glatka, zelenkastožute boje, slabo maljava.
Meso je belicastožuckasto, krto, umereno socno, izrazito nakiselo, prijatne arome, bez prisustva kamenih celija, izuzetno dobrog kvaliteta. Plod sadrži oko 14,30% suve materije, 9,36% ukupnih šećera i 1,34% ukupnih kiselina.
HEMUS. Poreklom iz Bugarske. Nastala je ukrstanjem Pazardzijske i Ceske dunje. Sazreva krajem septembra do prve polovine Oktobra. Stable je umereno bujno, siroko razgranate krune.
Plod je krupan, prosecne mase oko 420-460g. Pokozica je tanka (ne oseca se pri konzumu), bledo zelenkasto zute boje. Prekrivena je finim sivo-zuckastim maljama. Meso ploda je krem-belicasto, krto, nezno, umereno socno, kiselkasto prijatnog ukusa, izrazene arome. U obicnim uslovima plodovi se cuvaju do decembra bez pojave gorkih pega. Plod je srednje transportabilnosti i manipulativnosti. Odlicni su za sve vidove prerade, a mogu da se konzumiraju i u svezem stanju.ve gorkih pega i prozuklosti ploda. Srednje je transportabilnosti. Plodovi se mogu koristiti kao stono voce i za sve vidove prerade.
aaaaaaaaaaaaiii