Voćno lozni rasadnik "ARGUS"

Voćne sadnice ARGUS

   Voćni rasadnik Argus, nekada rasadnik voća Savić,  je lider u rasadničkoj proizvodnji i oduvek je imao najpovoljnije cene. Osnovan je 1977. godine, i već 39 godina se uspešno bavi proizvodnjom sadnog materijala vrhunskog kvaliteta. Na ovim stranicama će te naći sve o voćarstvu, novim sortama, i kalemljenju loznih kalemova i voćnih sadnica.
    Preko naše prezentacije možete naručiti voćne sadnice i lozni kalem, informisati se o rasadničkim, voćarskim i kalemarskim tajnama.
    Želja nam je da zadobijemo vaše poverenje stručnim savetima, tačnosti u sortama, kvalitetnim i zdravim sadnicama.
    Da vas podsetimo: Bez zdravih i kvalitetnih sadnica nema dobrog voćnjaka.
    Ako zaista želite dobar voćnjak, računajte na naše iskustvo.

   Poštovani ljubitelji voćarstva, u cilju izbegavanja grešaka pri nabavci sadnica i kalemova voćaka korist od ovih informacija može biti velika, jer u suprotnom možete biti razočarani kupovinom sadnice koja će kasnije pokazati neke neželjene osobine koje niste znali. Levo u meniju su prezentirane sledeće osobine sadnica:
     -naziv sorte i zemlja porekla
     -osobine ploda
     -vreme zrenja
     -osobine stabla
     -osetljivost ili otpornost
     -ostale karakteristike
  
   Na našem sajtu je na sveobuhvatan način prikazano zaista dosta sorti jabučastog, koštičavog i jezgrastog voća koje se gaji kod nas. Obuhvaćene su i neke sorte koje se još ne gaje kod nas. Na sajtu ćemo redovno dodavati nove sorte.
   Naravno da je nemoguće obuhvatiti baš svaku sortu. Značajno je napomenuti da su posebnim znakom "B.Z.H." (biološki zdrava hrana) obeležene one sorte voća koje iziskuju minimalnu ili nikakvu hemijsku zaštitu.

Osim navedenih sorti dodavaćemo stručnu literaturu i linkove za koje mislimo da će vam biti od značaja.

Radi boljeg informisanja i uporedjivanja trudimo se da na sajtu opišemo što više sorti. Opisane sorte koje nemamo u ponudi, a vama se svidjaju, pokušajte da pronadjete kod drugih.

Voćne sadnice: Šljiva, Kajsija, Breskva, Nektarina, Trešnja, Višnja, Kruška, Jabuka, Lešnik, Orah........Lozni kalem: Kardinal, Afusalim, Gročanka, Muskat hamburg, Muskat italija, Plovdina, Tamnjanika, Prokupac, Vranac, Crni Burgundac, Rajski Rizling, Rkacitel

Dobro došli na našu internet prezentaciju.

STEVAN SAVIĆ PR.
GAJENJE SADNOG MATERIJALA "ARGUS"
LAZAREVAC
PIB: 106936409, Matični br. 62381736

Rasadnik Argus u emisiji "Ovo je Srbija", RTS 1

Sladjan Savić

Jovica Savić

Od pre 5 godina naš rasadnik je počeo sa proizvodnjom sadnica aronije. Sve o proizvodnji, sadnji, zaštiti, rezidbi i ostalom možete naći na našoj specijalizovanoj stranici za aroniju sadnicearonije.vocnesadnice.net

Sadnice voća

Izbor mesta za voćnjak

Poznata je činjenica da na različitim položajima i zermljištima voćke nejednako uspevaju. Svakoj vrsti voćaka odgovaraju odredjeni uslovi sredine - zemljište, klima, položaj i dr., pa njih treba dobro proučiti pre nego što se pristupi podizanju voćnjaka. Zemljište za podizanje voćnih zasada treba da je što boljeg kvaliteta, jer se onda ulažu manja sredstva oko popravke njegove strukture i plodnosti. Zemljište treba da bude duboko, dobro rastresito i umereno vlažno. Teška i zbijena zemljišta ne dolaze u obzir za podizanje voćnih zasada, a takodje i zaslanjena, plitka i suviše peskovita, zato što na njima voćke slabije radjaju, kraćeg su veka i daju slabiji kvalitet plodova. Za voćke kalemljene na generativnim podlogama zemljište treba da je do 150 cm duboko i blago kiselo ili neutralno s najviše 10% aktivnog kreča. Jedino za orah i trešnju i višnju okalemljenu na rašljici (P.mahaleb) može da sadrži više kreča. Za voćke okalemljene na vegetativnim podlogama, a posebno na kržljavim i manje bujnim, zemljište treba ne samo da je dovoljno duboko vec i strukturno, plodno, umereno vlažno i s najviše do 7% aktivnog kreča. Takva zemljišta predstavljaju aluvijalni i deluvijalni nanosi, gajnjace, crvenice, blago karbonatni černozemi, tresetna zemljišta i lakše smonice.
Prilikom izbora zemljišta treba izbegavati loša, nepodesna zemljišta koja se ni najboljim agrotehničkim merama ne mogu popraviti i osposobiti da na njima voćke dobro uspevaju, to su: jako zbijena, tvrda, hladna, sasvim kamenita zemljišta, sa nepropustljivom zdravicom, a naročito sa plitkom i (visokom) podzemnom vodom; nepodesna su jako peskovita zemljišta.
Klima odnosno podneblje nekog kraja čini skup meteoroloških činilaca, medju kojima su od presudnog značaja svetlost, toplota, vlažnost vazduha, vetar i drugi činioci. S voćarske tačke gledišta potrebno je poznavati ove činioce u pojedinim rejonima, kao i njihov uticaj na uspevanje voćaka, kako bi se na osnovu toga mogao što povoljnije vršiti izbor vrsta i sorti voćaka za gajenje. Bez pravilnog izbora vrsta i sorti za svaki voćarski rejon, ne mogu se očekivati zadovoljavajući uspesi u voćarskoj proizvodnji. Stoga se mora voditi računa o odnosu voćaka prema svim ekološkim činiocima i klimatskim uslovima kao delu ekoloških uslova sredine.
Klimatski činioci imaju mnogo većeg uticaja na dobro uspevanje i plodonošenje voćaka nego što je to slučaj sa zemljištem. Zato njih treba dobro proućiti pre nego se pristupi podizanju voćnjaka.

aaaaaaaaaaaaiii